Лето
Жито је здрело;
Препелице се чује глас.
Пастирко Јело,
Ходи
Погоди:
Колико зрна има ови клас?
Шта велиш? Двадесет и пет?
Је ли?
А не буде ли,
Шта ћеш ми дати?
"Мараму ћу ти
Откати -
Најљепши бираћу лан!
Ал' ћути -
Да не зна свет!"...
Добро! Пружи длан,
А ја ћу на длан твој
Метати зрна а ти број!
Почни дакле!
"Један -
Два -
Т-р-и"...
Шта је?
Глас ти застаје!
Ти си у ватри?!
Твоје се очи цакле!
Као трепетљика,
На додир моје руке, ти дршћеш, ето,
Сва!
А образи ти горе, кô маков цвет!...
Знам ја то, знам...
И ја горим сам:
Лето! -
Жито је здрело,
Јело!...