Летела бела ’тица

---

[Летела бела ’тица]

Летела бела ’тица
преко белог поља;
у кљуну је носила
бело млеко,
па га у лету испустила. 5
Бело млеко је пало
на бео камен.
По њему се траг познао
ко је нашега (Стевана) урекао.

Ако је женско, 10
прсла јој сиса
на четири комада;
ако је мушко,
испале му очи
на четири плоче! 15

Усту, уроци, ту ви место није!
У камен ударило,
па се више не поврнуло.

Ко урекао, грех стекао,
ракијом се опио, 20
па код ђавола слуга био.
Гроб му се незнао,
траг му се изгубио.

(252, с. 314)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 331. бр. 519.

• Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 314.

• Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 150. бр. 2.