Лепа Тода на воду дооди,
сама гу се вода заваћаше,
види Тода сив сокол вејаше,
сив сокол ми Тоду упиташе:
„Што си, Тодо, сетна невесела, 5
да л' те мајка за недраго дала?”
„Буд ме питаш, право да ти кажем:
мене мајка за недраго дала;
волим с драгим на камен спавати
се без драгог у меке душеке; 10
волим с драгим из лист воду пити,
но без драгог из сребрне чаше!”
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 52.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 223.
