Леле Радо, бела Радо,
кој ти сношти през двор мина?
Тамно беше, не виђе се,
д'жд валеше, не позна го,
отприлике Јован беше, 5
Јован, овчар, кавалџија,
на појас му меден кавал,
на врата му вакло јагње,
па отиде у Загора,
па отсече до два бука, 10
па накладе јасан огањ,
па припече вакло јагње,
па засвири с меден кавал;
како свири, а тој дума:
„Која мома либе нема, 15
нека дојде, мен’ да либи.
Като мене момак нема,
като Рада мома нема!“
Примедба
Певач и место записа
Петровић Душан, послужитељ (51 г.), Велики Извор
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 123-124.
