Леле Недо, жлта неранџице,
омиле ми твоје убавило.
— Ако с'м ти јако омилела,
а ти дојди кночи по вечеру,
ал не води коња ни сокола. 5
Лудо младо од радос не чује:
коњ повело, сокола понело.
Кад је било у равни дворови,
коња врза у двор за капију,
а сокола за јелу зелену. 10
Коњ завришта, капију зањиша,
сокол писну, прапорци дз'нуше.
Тој дочује Реловћина мајћа:
— Каква лола по мог двора шета!
