Ђевовање, моје царовање!
Цар ти бијах, док у баба бијах!
Нећах царство ни за Стамбол дати,
Туно фeсa за Босне везиpство,
А два ока за два пашалука, 5
Двје обрве за два заинлука,
Двије руке, шехер Бањелуке;
Моје чело, моје жарко сунце!
Два образа два ђула румена!
Моје грло као мјесечина! 10
За два плава не бих паре дала,
За брката не бих ни дуката,
За удовца не бих ни покровца,
За брадата не бих ни саката:
А за врана за млада бећара, 15
Који нема браде ни бркова,
Зањ бих дала срце из њедара
И сувише сpмали јаглука,
Штоно сам га три године везла,
А четврту бисером китила, 20
Док сам драгом име искитила,
И у њему алем камен драги,
Причем ће ми драги вечерати.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 119-120.
