[Лего Марко предвечер да јумре]
Лего Марко предвечер да јумре (2).
Пита мајка свога сина Марка:
– Ој, синко, шта је теби до невољу?
Ел је теби на стомак незгодно,
Ил је теби глава боли, 5
Ел је теби девојачка туга?
– Ли ме питаш, мајко, право да ти кажем:
Није мени на стомак незгодно,
Нити мене глава боли,
Већ је мени девојачка туга: 10
С ким смо се волели три године дане,
А Марица данас од мене одрекла!
– О, мој син Марко, немој ти јумрети,
Већ узми рало и волове,
Па поори брда и долове, 15
Биће жетва,
Све девојке на жетву че дођу,
Па јега Марица дошла!
Марко си послуша мајку,
Узе рало и волове, 20
Па поора брда и долове,
Дође време жетва да се жање,
Све девојке на жетву дођоше,
А Марица ни абара нема.
Марко опет мајци каже: 25
– Јаој, мајко, шта ћу сада да радим?
– Јоој, синко, направи чесму насред село,
Све девојке на воду че дојду,
Ега би и Марица дошла!
Марко послуша мајку, 30
Па направи чесму насред село,
А све девојке на воду дођоше,
А Марица ни абара нема.
Марко опет мајчици говори:
– Јаој, мајко, шта ћу сад да радим? 35
– Ој, синко, направи цркву насред село,
Све девојке у цркву че дођу,
Па јега би и Марица дошла!
Марко је мајку опет послушао,
Направио цркву насред село, 40
Све девојке у цркву дођоше,
А Марица ни абара нема.
Марко опет мајку пита:
– Јаој, мајко, шта ћу сад да радим?
– О, мој сине Марко, легни па си умри, 45
Ја ћу лепше премену пременити,
Ја ћу лепше покрова покрити,
Ја разнешћу глас по село,
Да је Марко заиста умрео!
Све девојке Марку у пратњу дођоше, 50
Свака носи ћитку понајбоље,
Свака носи свећу понајвећу.
Ето дође и Марица Марка да испрати,
Свећу носи понајвећу,
Цвеће носи понајбоље, седе ближе Марка, 55
Да му лице открије, Марка да види,
Свећу пали, за Марка си жали,
Откри Марка, лице да му види,
Марко се усмије под мустака,
Пружи руку, увати Марицу, 60
Па увати за десну ручицу.
Мара љуто проклињаше:
– Е, Марко, проклет бијо кој те наредијо,
Па са’ морам твоја бити!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
