Заспао Кас - Карао Кас,
па је уснио триста седамдесет лета,
да је дотекла река Саравија, 5
по среди мутна
а по крају крвава.
Ту долазе виле и вештице,
па њих хвата
и живе им главе секаше: 10
- Идите одатле, виле и вештице!
Оне њега богом братимиле:
- Немој нас хватати
и живе главе сећи,
ми ћемо теби бити верне љубимице 15
и миле сестрице.
- Кад пребројите у мору песак
и у куле просо,
на петлу перушину,
тад ћете ви мени бити верне љубимице 20
и миле сестрице.
А и узећу лука крецеља,
соли цецеља и шевртну петицу,
турићу на срдачку
па ћу ве ударити с плећа срцу; 25
удариће ми крв на нос и уста.
(454)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 47-48. бр. 58.
