"Ластавице, дај ми твоје крило
да одлетим доле на белило,
да си видим моју белу вилу,
да л је вила платно убелила."
“Бре, не лудуј, млади чобанине, 5
твоја вила јучер болна била,
три јо бабе од спуркат бајале
и четврта Јона басметарка,
а с'г вила руће прекрстила
и малко се кано насменула."10