Говорила тица ластавица:
„Благо теби, сиња кукавице!
„Кад с' не лежеш кући у комину,
„Те не слушаш јада свакојака,
„Гје се куну двије јетрвице. 5
„Старијој је млађа говорила:
„„Кучко једна, не јетрва моја!
„„Ти не имаш од срца порода!""
„А старија њој је говорила:
„„Еда Бог да, јетрвице моја! 10
„„Родила си сина Мијаила,
„„Још родила девет мили кћери!
„„Све се девет теби помамило!
„„Мијаила на пут опремила,
„„А са пута он ти не дошао 15
„„Грдније ти рана допаднуо!""
„Како с клеле, тако се уклеле:
„Она роди девет мили кћери,
„Све се девет њојзи помамише;
„Мијаила на пут опремила, 20
„Грдније јој рана допаднуо;
„„Пак са пута мајци поручује:
„„Пошљи мени ону крпу платна,
„Што сте преле, када сте се клеле;
„„Пошљи мени, мила моја мајко! 25
„„Што сте ткале, када сте се клале;
„„Бијелиле, кад се дијелиле;
„„Да завијем моје грдне ране.""
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 574-575.
