Лаза шета коња од мегдана, покријо га зеленом кадифом; видела га с пенџера девојка па говори својој старој мајци: „Авај, мајко, добога јунака, 5 да ми оће у срећу паднути”.
Вар.: Дена, р., 126, 134; Бован, р., 554, 583, 1522; Вук, V, 576.