Лав и бик

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лав и бик
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га, каже му да је зготовио велику част, и молига да му у гости дође. Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради. Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, 'oди, поседи мало, сад ће част бити готова!” „Начаст ти твоја част; части се с ким си се и досад частио”, одговори паметни бик, пак oде својим путем.

Наравоученије

Све овој подобне басне уче нас предострожности и чувању. Правда, није лепо да је човек без узрока и преко разлога нити подозритељан нити неувјеритељан, но с онима које познаје. А оне које не познаје, не мислећи о њима никакво зло, дозвољено је не наглити се, но чекати за моћи по њиховом поступку и начину живљења о њима судити. Добронараван и правосердечан човек ласно верује, ал' се ласно и превари, пак ако је у маленој вешти, нек иде. Боље се кадгод и преварити него за сваку безделицу и багателу подозреније имати. Кад се обаче до чести или какове нибуд важне вешти тиче, нико паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна. Никада се поштен човек не срди што други истражују да га добро познаду, јер он добро зна да колико га боље сазнаду, толико ће га више љубити и почитовати. А мало добар човек колико више може крије своје трагове, добро знајући да је пропао како га сазнаду. Колико се замршенији и потајенији један посао види, толико више ваља стајати на опазу. Пакостан, кад о највећој пакости мисли, онда најмајсторскије измишљава речи. Зато излишни комплименти, ласкателства, церемоније, необична похваљивања и улагивања пред паметним људма никад нису што добро значила. „Chi mi lusinga più di quel che suole, о m' ha inganato, о inganar mi vuole”, весма разумно веле Талијанци: „Ко ме год ласка више него обично, или ме је преварио, ил' ме преварит' хоће”. Зато ове басне бик врло се паметно влада. Зове га лав на част: иде да види, јер га се не боји. Не види то на што је зват: — неће више ништа да зна.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.