Кум зло мисли, па зло пролази
Кад је мора у свјет ударила,
Поморила и старо и младо,
Раставила и мило и драго —
Отац с мајком свог јединца чува,
Ал' с' разбоље и отац и мајка, 5
Умрије му и отац и мајка,
Оста јунак од седам година,
Мало за тим вр'јеме постојало,
Мало вр'јеме шест година дана,
Стадоше му људи говорити: 10
„О, Мијајло, хоћеш се женити?“
Он запроси у краља дјевојку,
Краљ му даде не рече ријечи.
Надметну се од Нијемца краљу
Да препроси лијепу дјевојку; 15
Ал' њему је Бог и срећа дала,
Њега пази и таст и пуница,
А највише лијепа дјевојка!
Зовну кума од Нијемца краља
Да га вјенча с лијепом дјевојком. 20
Вјенча њега од Нијемца краљу,
Кума куму бошчалука даје
Од инђијске и најљепше свиле;
А кум куми уздарја не даје,
Већ јој стаје ногом на пашмагу; 25
„Дођи, кумо, о Ђурђеву дану
„Мом, кумице, двору бијеломе,
„Ту ћемо се л'јепо даровати.“
Мало за тим вр'јеме постојало
У двору се нађе чедо мало, 30
Чедо мало, али мушка глава,
Зовне кума од Нијемца краља
Да јој крсти чедо пренејако.
Крсти чедо од Нијемца краљу,
Кума куму бошчалука даје 35
Од инђијске и најљепше свиле;
А кум куми уздарје не даје,
Већ јој стаје ногом на пашмагу:
„Дођи, кумо, о Ђурђеву дану
„Мом, кумице, двору бијеломе, 40
„Ту ћемо се л'јепо даровати.“
Опет прође годиница дана,
У двору се мало чедо нађе,
Мало чедо, али мушка глава,
Зовне кума од Нијемца краља 45
Да јој крсти чедо пренејако.
Крсти чедо од Нијемца краљу,
Кума њему бошчалука даје
Од инђијске и најљепше свиле;
А кум куми уздарје не даје, 50
Већ јој стаје ногом на пашмагу.
Кад је било о Ђурђеву дану,
Она посла двоје дјеце лудо
Своме куму, од Нијемца краљу.
Кад су били до кумова двора. 55
Далеко их куме угледао,
Па је пред њих слуге опремио,
Бацише их на дно у тамницу.
Бан Мијајло куму одлазио,
Далеко га куме угледао, 60
Мало ближе слуге опремио —
Бацише га на дно у тамницу,
Бан Мијајло књигу отписује,
Отписује својој вјерној љуби:
„Ој, бора ми, моја вјерна љубо! 65
„Мене краљу у тамницу баци,
„И премила два нејака сина,
„Оба су ми преминула, љубо,
„Већ ти хајде у кумове дворе,
„Те ти моли кума а некума, 70
„Баш овога од Нијемца краља,
„Да ме пусти из ове тамнице.“
То се њојзи на ино не море
Веће иде куму господару.
Далеко је куме угледао, 75
Мало ближе пред њу ишетао,
Узе куму за бијелу руку,
Па је води на високу кулу,
Па је зове на бијело крило:
„Ходи, кумо, да ти љубим лице!“ 80
Кад се њојзи на ино не море
Она сјела на бијело крило,
Лијевом му пуце распињаше,
А десницом ноже извађаше,
Те је кума у срце удрила, 85
Колико га лако ударила
На ножу му срце извадила,
Па узима кључе од тамнице,
Те изведе свога господара,
Па Мијајлу тихо говорила; 90
„О мој чојче, мили господару!
„Ове ноже сјурила сам краљу
„Баш у прси гдје му срце куца,
„И на ножу срце извадила,
„Нег' бјежимо двору бијеломе!“ 95
И одоше двору бијеломе.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
