Кула паше Новљанина
Кулу гради паша Новљанине,
Кулу гради од седам тавана.
Што мајстори за дан озидају,
То за нојцу виле разурвају.
Забрину се паша Новљанине, 5
Забрину се, јест’ му за невољу,
Јер је силно благо покренуо,
А не може да озида куле.
Ал’ покликну из горице вила:
„Чујеш ли ме, паша Новљанине, 10
Не трош’ блага, не мучи зидаре,
Не мо’ш, пашо, кулу сазидати,
Док не одеш у земљу латинску,
Не у'ватиш латинско дијете,
Не узидаш кули у бедема, 15
Тад’ ћеш, пашо, кулу озидати.“
Кад то зачу паша Новљанине,
Он поскочи на ноге лагане,
И отиде у земљу латинску,
И у’вати латинско дијете, 20
Лудо младо од дванаест лета.
Отуда се натраг повратио,
Па дозива Јову наимара:
„Чујеш ли ме, Јово наимаре,
Нај ти ово латинско дијете, 25
Узидај га кули у бедему,
Не би л', Јово, кулу озидали;
Ка ’но рече из горице вила.“
Итро га је Јово послушао. —
Навалише триста аргатара, 30
Навалише дрвље и камење.
Зазидаше латинско дијете,
Зазидаше, брате, до очију.
Мудро беше дијете латинско,
Па се моли Јову наимару: 35
„Молим ти се, брате ришћанине,
Остави ми прозор на очима,
Да ја видим моју стару мајку,
Да је видим, да ме жеља мине,
Када дође, да ме сина види.“ 40
То је Јово њега послушао,
Остави му прозор на очима.
Како дете кули узидаше,
Више вила квара не учини.
Весели се паша Новљанине, 45
Јер је паша кулу озидао.
Сву господу на част зазивао:
„Од’те мени, велика господо,
Да заједно курбан учинимо,
Е сам, браћо, кулу озидао.“ 50
Мало време затим постајало,
Мало време, за петнаест дана,
Закукала сиња кукавица
Више куле паше Новљанина
У по ноћи, кад јој време није. 55
То не била сиња кукавица,
Већ госпођа из земље латинске,
Чула јадна за рођена сина,
Да ј’ узидан кули у бедема.
Тугом тужи, а Богу се моли: 60
„Дај ми, Боже, Илијне громове,
Дај ми, Боже, Петрове ветрове,
Да оборим кулу Новљанина.“
Што искала, од Бога добила;
Удри громом, запали му кулу, 65
Дуну ветром, обори му кулу,
Све изгоре, што горети могло.
И изгоре паша Новљанине.
Отуда се јадна повратила,
Повратила у земљу латинску, 70
И понела свог рођеног сина.
Лепо га је мати са’ранила,
Још лепше му подушје издала,
Две трећине и две деветине.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
