Кукала је сива кукавица,
мало кука, више мајку куне:
„О проклета моја стара мајко,
што ме даде за пука 'ајдука,
в'зд'н оре, свуноч 'ајдукује, 5
па доноси крваве доламе,
па ме шаље на Дунов на воду
да му перем крваве доламе,
а ја не знам откуд Дунов тече."
Белешке
Аверзија народа према одметницима карактерше и друге песме из Тимока. Сличну песму записао је Маринко Станојевић (Ibidem, бр. 56), а још пре њега Милан Ђ. Милићевић: „Закукала сива кукавица", односно „Пошла за хајдука“ (какав јој је наслов дао др Илија Николић у „Развитку“ бр. 1 до 1965, стр. 59). Пева се као песма бр. 5.
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 18.
