Кукавчани, што сузе пролисте,
Кад то досад ви чинили нисте?
Што идете чела намрштена,
Да л’ вам кога од другова нема?
„Нема нама хероја и тића, 5
Из Лесковца Благоја Костића,
У борби је с душманима био,
И на Барју ране задобио.
Кукавицо[1], боље да те није,
Оруглицо[2], боље да пропаде, 10
Погибе нам командант бригаде,
Паде Марко, неће дуго бити,
Другови ће њега осветити,
И Поречје њега ће славити!“
Песма о Благоју Костићу — Црном Марку — бив. команданту бригаде Лесковачког партизанског одреда на Кукавици. Погинуо 1943 год. и проглашен за народног хероја. Певао првоборац Живојин Стојковић из Мирошевца. Пева се као пример бр. 404.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 321.
