Кроз живот и свет
| Кроз живот и свет Писац: Љубомир Лотић |
I.
Младост је пруд мирисни
Ту песма, дрво, цвет,
Крај њега море бурно
То ти је живот, свет.
Па кад на море сађеш
И познаш његов лом,
Добро се држи, брате,
На малом чуну свом.
Кад бура погна вале,
На обзор падне мрак —
Често ћеш врло дуго
Чекати спасу знак.
И први морнар тада
Не нађе ласно пут, —
Па опет, опет не дај,
Да т’ свлада оркан љут.
Највећма кад се стушти
Таласа бурних тек,
Себи те нежно врати
Са пруда песме јек.
II.
Кол’ко има даљна света,
Нигде више неимара,
Да ти таке дворе гради
Какве нада мож’ да ствара.
Њена снага не издаје,
Догод срцу траје врела,
Она често диже дворе
И врх праха и пепела.
Ал ’ кад дођу непогоде,
Гле дворима шта се спрема:
Хладна јава духне само —
Један тренут, па их нема.
Многи тада с тешком тугом
Гледе слике својих снова,
Како леже у развала,
Као жртве сред гробова.
Туга, туга! ... Над ким влада
Том се тешко дићи горе,
Снажни трају, а на брзо
И јава им диже дворе.
Извор[уреди]
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 284.
|