Краљ Милане, роде мој
|
Напомене[уреди]
Првог новембра 1876. или 1877. године у манастиру Прохору Пчињском Арса Маринковић, Мита Гиџић и други Клиновчани попели су се на столове и почели да певају ову песму. Последњи стих су изговарали узви-кујући. Арсу Маринковића и Миту Гиџића Турци су ухапсили. У суду у Приштини осуђени су на по три године затвора.
Певачи и казивачи[уреди]
Песму под бр. 574 саопштио ми је Стојадин Стојановић, професор из Београда. Он ју је научио још као дете у родном Клиновцу. Његов дед Стојан Марковић и дедини другови Младен Јанковић и Пеша Јанковић певали су је у заносу 1877. и 1878. године, играјући и вртећи марамице. Песма је често певана у Клиновцу и од 1920. до 1925. године.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 270.