Краљ Вукашин и вила Мандалина
0001 Лов ловио Вукашине краљу,
0002 Лов ловио три бијела дана;
0003 Кад четврто јутро освитало,
0004 Сједе краљу на студену ст’јену,
0005 Крај ст’јене му копје ударено,
0006 За копје је коња привезао,
0007 Па се својим коњем разговара:
0008 „Ну несрећни Вукашине краљу,
0009 Не да ми се птица ни видити,
0010 А камо ли данас уловити.
0011 Ја гладујем и жеђом и гладом.“
0012 Ал је краљу дозивала вила:
0013 „Мудар јеси, ал говориш лудо.
0014 Ниже тебе језеро зелено,
0015 Код језера вила Мандалина,
0016 Казат ће ти, како ћеш ловити,
0017 Али тешку узимала плаћу.
0018 Од јунака руку и мишице.“
0019 А кад чује Вукашине краљу,
0020 Он посједа добра коња свога,
0021 Иђе краљу кроз гору зелену.
0022 Добра га је срећа намјерила
0023 У зеленој гори код језера,
0024 Код језера вила Мандалина.
0025 Ал је вилу санак преварио,
0026 Привуче се Вукашине краљу,
0027 Украде јој круну и кошуљу,
0028 Оде краљу б’јелом двору своме.
0029 Кад се вила од сна разабрала,
0030 Тужна вила у злу се видила,
0031 Јер не има круне ни кошуље.
0032 Лети она кроз гору зелену,
0033 Сретала је Вукашина краља,
0034 Па је краљу тихо бесједила:
0035 „Дај ми, краљу, круну и кошуљу,
0036 Честита ћу тебе учинити.“
0037 Одговори Вукашине краљу:
0038 „Не ћу, вило, ниједнога дара,
0039 Нег ако ћеш мени љуба бити.“
0040 Тужна вила у злу се видила,
0041 Иде за њим б’јелом њег’вом двору,
0042 Вјенча вилу Вукашине краљу.
0043 Два је њему породила сина,
0044 Првога је Краљевића Марка,
0045 А другога Андрију нејака.
0046 А кад било деветн’ест година,
0047 Жени Марка Вукашине краљу,
0048 Пред двором му дивно коло игра.
0049 Ал говори вила Мандалина:
0050 „Дај ми круну, Вукашине краљу!
0051 Отић ћу ти разиграти коло.“
0052 Превари се Вукашине краљу,
0053 Па јој даде круну и кошуљу.
0054 Оде вила коло разиграти,
0055 Двапут се у колу окренула,
0056 А трећи пут у облаке скаче,
0057 Из облака вила подвикава:
0058 „Остај с Богом, Вукашине краљу!
0059 Мож’ ме чути, ал не ћеш ме видит.“
0060 Тад говори Вукашине краљу:
0061 „Врати ми се, вило Мандалино!
0062 Ком остави Андрију нејака,
0063 Лудо младо од пол годинице?“
0064 Одговори вила Мандалина:
0065 „Не брини се, Вукашине краљу!
0066 Андрију ће одгојити мајка,
0067 Јутром рано и вечери касно.“
0068 Па одлети високој планини.
0069 Назад се је често повраћала,
0070 Јутром рано, а вечери касно.
0071 Андрију је отхранила мајка,
0072 Хранила га један’ест година.
0073 Не види је Вукашине краљу,
0074 Нит је види Краљевићу Марко,
0075 Нег Андрија и љуба Маркова.
