Краљица и змија шаровита

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Путем иду два млада путника,
Путем иду, а путем беседу:
”Шта ће пусто краљичино благо
Када нема од срца порода,
Нити мушке нити женске главе? 5
А да знаде госпођа краљица
Ода шта би порода имала –
Да покупи свилу по везиља,
Ибришима по млади терзија,
Па да даде рођеном деверу 10
Да оплете пређу мостаркињу,
Да замостри лађану водицу,
И улови рибу мостаркињу
И одсече њојзи десно крило,
Па да носи себи под појасом, 15
Под појасом за девет недеља,
Десете би и чедо родила,
Златокосо, па и златоруко!”
Они мисле нико ји не слуша;
Слушале ји два младе терзије,20
Два терзије и до две везиље,
Па казују госпођи краљици
Шта беседе два млада путника.
Онда уста госпођа краљица,
Те покупи свиле по везиља, 25
Ибришима по млади терзија,
Она даје рођеном деверу,
Те оплете пређу мостаркињу,
И замостри лађану водицу,
Па улови рибу мостаркињу 30
И одсече њојзи десно крило,
Па га даје својој љуби верној;
Па одсече њојзи лево крило,
Те га даје госпођи краљици.
Носила га госпођа краљица,35
Носила га за девет недеља,
А десете и змију родила,
Родила је змију шаровиту;
Носила је јетрвица њена,
Носила га за девет недеља,40
А десете и чедо родила,
Златокосо, па и златоруко.
Сузе рони госпођа краљица,
Сузе рони низ лице бијело.
Проговара змија шаровита: 45
”Ој старице, моја мила мајко,
Не рон’ суза, не квар’ бела лица!
Ватај коње у лаке кочије,
Па ме носи у гору зелену,
Пусти мене у камену стену, 50
Баш у стену под зелену јелу!
Та доћи ће и тај Ђурђев данак,
Изићи ће младе и девојке,
Те извести и то коло дивно;
Та доћи ће моја мила стрина 55
И донети мушко чедо главу,
Сађаће га у зелену траву,
Па ћ’ отићи у то коло дивно;
Ја ћ’ изићи из камене стене,
Па ћу њега целивати лепо, 60
Целивати у чело бијело
Како јој се пробудити неће!”
Онда уста госпођа краљица,
Те дозива своје верне слуге,
Вата коње у лаке кочије, 65
Носи змију у гору зелену,
Па је пусти у камену стену,
Баш у стену под зелену јелу.
Онда оде госпођа краљица,
Она оде двору бијеломе. 70
Ал’ кад дође и тај Ђурђев данак,
Те одоше младе и девојке,
Те одоше у гору зелену,
Па изводе и то коло дивно,
Отишла је њена мила стрина 75
И однела мушко чедо главу,
Сађала га у зелену траву
И отиде у то коло дивно.
Изиоди змија шаровита,
Те је њега целивала лепо,80
Целивала у чело бијело
Како јој се пробудити неће.



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.