Краљица Јакинта/76

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ТРИНАЈЕСТИ ПРИЗОР

ТРИНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Крунослава (у црно обучена уђе).

КРУНОСЛАВА:
Чујем, да се град предаде кнеже?
ГРАДИЊА:
Прије сунца у њем’ смо, краљице!
УДОБИЋ (зачуђен):
Шта то чујем!
ГРАДИЊА:
Истину, војводо !
КРУНОСЛАВА:
Сети с’, кнеже, шта си ми обећ’о.
ГРАДИЊА:
Краља сам ти Ђорђа поклонио:
Праштам му и ја, кад му ти опрашташ.
КРУНОСЛАВА:
Истина је, тежко ми сагреши,
Али како да му не опростим,
Кад је оној сили попустио,
Којој нико одолет’ не може!
УРОШ:
Ал’ њој ћемо грозно осветнт’ се!
ГРАДИЊА:
Сад на ноге, па управо у град!
(Сви оду).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.