Краљица Јакинта/6
| ←Пети призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ПРВИ ЧИН-ШЕСТИ ПРИЗОР |
Седми призор→ |
ШЕСТИ ПРИЗОР
Јакинта (уђе у огрталу краљевском али црном. На глави јој као накит краћа црна перјаница. Кад опази кнезове гдеда и мери очима).
ЈАКИНТА (Вукану):
Пријатељу покојног Бодина
Црно перо боље би стојало
Док му престо црнина увија.
ВУКАН:
Црна беше ова перјаница,
Ал' од тешке крви поцрвени
Коју проли Јакинта краљица.
ЈАКИНТА:
Да бог да ти сузе крв с ње спрале,
Па се опет црном указала!
Властела (прелази преко позорнице и улази у изборну дворану сви са црвеном перјаницом, мало њих с црном.)
ВУКАН:
Кад то буде, теби ћу је дати
У знак да ти бог грехе опрашта.
(Подсмешним гласом.)
А сад хајд'мо да бирамо краља!
(Позвајући Јакинту и Удобића руком да изборну дворану уђу, а кад ови на свом месту остану, он смешећи се улази у изборну дворану.)
ЈАКИНТА:
Теодоро! Свете су ти речи!
Но још није освета умрла,
Наћи ћу је ма где становала
Ил’ у паклу, ил’ у божјој руци!
(Оде у изборницу.)
УДОБИЋ:
Вукан држи да игру добија!
Да видимо ко се од нас вара.
(Оде к прозору, скине са калпака перјаницу и изтури је кроз прозор.)
Ха! Осу се људство белим перјем...
Перјанице црљене падају
К'о кад вихор зреле воћке тресе.
|