Краљица Јакинта/3

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ПРВИ ЧИН-ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР
Кнез Удобић (са белом перјаницом на калпаку уђе), с њим кнез Умко.

УДОБИЋ:
Сад сам миран, само кад је тако.
УМКО:
Сам сам ноћас сва места обиш’о;
Са сваким сам главом говорио.
УДОБИЋ:
Кад Скадарце за се придобисмо,
Властела је и онако наша.
УМКО:
Скадарце нам предаде краљица.
Све се боји духа јој крвава,
А к томе сам и ја припомог'о,
Да Вукана са њима замразим.
Наши људи на то научени
Јутрос пера узеше црвена
Па по граду покор починише.
Том разбише врата и прозоре,
Оном силом пивницу обише,
Неким опет разлупаше главе,
А другима кесе прегледаше.
Где се лепа указа девојка,
За њоме се јатом натурише,
А где стару затекоше баку,
Несланом је увредише шалом,
Те глас пуче по бијелу Скадру,
Да црвене робе перјанице,
Па сад сваки на њих преко гледи,
А многи је са клобука збаци.
УДОБИЋ:
А јесу ли наши сви приправни?
УМКО:
Како твоје заљуља се перо,
Осуће се бела перјаница
По свем граду и по околици
К’о кад бела процвета ружица;
Хиљадама стоје приправљене
Да се вијну кад ти одуд кажеш.
УДОБИЋ (смешећи се):
Како ће се Рашка зачудити!
УМКО:
Сад му срдце у прсима игра,
Кад погледа тамо на тржиште.
Све је перо притисло црвено.
Но кад бела сијне перјаница
На овоме високом прозору,
Црвених ће полутина пасти,
Јер их наши људи натакоше;
А кад стану наши скидати их,
Бациће их и ко сад наш није.
УДОБИЋ:
Добро, кнеже, само добро сврши!
УМКО:
Немај бриге, јер је време наше.
(Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.