Краљица Јакинта/21
| ←Седми призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
(Жупан Вукан сав мокар од кише уђе и стреса се).
ВУКАН:
Опрости ми, што ти недам мира
Да починеш од дневнога труда.
Ал’ ко зору дочекат' несмије
Мора ноћу што има свршити.
УДОБИЋ:
Опет ново што? (Донесе столицу.)
Седи, жупане!
ВУКАН:
Хвала лепо, ал' не седи ми се.
УДОБИЋ:
Сигурно је опет зло каково?
ВУКАН:
Знаш да мисле убит’ Владимира?
УДОБИЋ (уздахне):
На жалост сам то већ данас чуо!
ВУКАН:
Затим на ме ред долази, кнеже!
УДОБИЋ:
Или бежи, ил’ се тиме теши,
Да то чека ,још и многе друге.
ВУКАН:
Докле мислиш да си ти сигуран?
УДОБИЋ:
Док још неке боље не покољу!
ВУКАН:
Сад се мора што почети, кнеже!
УДОБИЋ:
Видим да нам друго не остаје.
ВУКАН:
Та долазим управ од Јакинте.
УДОБИЋ:
Па шта вели?
ВУКАН:
И она пристаје.
УДОБИЋ:
Волио бих с њом не друговати!
ВУКАН:
Ал’ кад без ње ништа не можемо!
Њена странка сад је ојачала,
А краљ има много својих људи...
Владимира напред сам послао
Да у Раси све нуждно нареди,
А сад и ја идем дизат’ војску.
УДОБИЋ:
Идем и ја своју оправити...
ВУКАН:
С богом дакле! (Оде.)
УДОБИЋ:
С богом пош'о кнеже!
(Изпрати га.)
|