Краљевска прокламација од 8. јула 1913.

Извор: Викизворник

Драги моји Срби,


Догодило се оно, чему се никад нисам надао.

Бугари, наша браћа по крви и вери, наши савезници, заратише на нас, без обајве рата.

Пролише крв своје браће, својих савезника и нечовечно побише рањенике. Расекоше мачем савезни уговор и уништише пријатељство и братство.

И ево већ осам дана како се на Овчем Пољу, по Македонији и на старим граница наше отаџбине, бије љута битка и лије братска крв.

Згрануше се јуначка срца и задркташе сени палих Срба на Једрену!

Бугари заборавише српску и братску помоћ, заборавише проливену крв и пале јунаке на пољима Тракијским!

Пружише Словенству и културном свету одвратни пример неблагодарности и грамжљивости.

Небратски поступак бугарских нападача Мене је дубоко заболео. Он је повредио Моја искрена словенска осећања. Одгворност за овај злочин према Словенству и човечанству нека поднесе онај, који га је извршио.

И за што све ово? За то, што неће да се братским, мирним путем, расправи спор о деоби! За то, да нам отму наше тековине, нашу дедовину, земље Немањићске, које залисте свежом крвљу и ослободисте и повратисте Српству.

Сени наших палих витешких бораца у овом славном рату, позивају вас, Србе, и заклињу да их осветите.

Од те напасти бранимо се заједнички ми и наши верни и јуначки савезници Грци; с нама бране српске земље наша храбра и витешка браћа, Црногорски Соколови.

Животни интереси Отаџбине, нагнали су Ме, и ако тешка срца, да позовем Моју храбру војску, да се пожртвовањем и јунаштвом покаже достојна хероја славних победа на Куманову, Прилипу, Битољу и Једрену.

Нека Мојим драгим војницима Бог и срећа јуначка у помоћи буду у овом жалосном, али нама наметнутом рату.



У Београду 25. јуна 1913. године.


Петар I, с.р.


Председник Министарског Савета
и Министар Иностраних Дела,
Ник. П. Пашић с. р.


Министар Финансија,
Др. Л. Пачу с. р.


Министар Унутрашњих Дела,
Стој. М. Протић с. р.


Министар Правде,
Д-р Мих. Полићевић с. р.


Министар Народне Привреде,
К. Стојановић с. р.


Министар Грађевина,
Ј. П. Јовановић с. р.


Министар Просвете и Црквених Послова,
Љ. Јовановић с. р.


Министар Војни, ђенерал,
Мил. Божановић с. р.

Извори[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар I Карађорђевић, умро 1921, пре 103 године.