Краљевска прокламација од 15. новембра 1885.

Извор: Викизворник

НАРОДУ СРПСКОМ.


Веран традиционалној политици Обреновића за одбрану узвишених интереса Отаџбине, Ја сам, уз припомоћ вернога Представништва драгога Ми народа, предузео све нужне мере изазване од стране кнежевине Бугарске, насилним рушењем берлинског уговора, те да гласно и јасно покажем да Србија не може бити равнодушна према промени равнотеже снаге народа на Балканском полуострву, нарочито кад то бива у искључну корист једне државе, која је сваки тренутак своје слободе употребила само на то, да Србији докаже да је рђав сусед и да неће да поштује њена права, па чак ни њено земљиште.

Ничим неоправдане царинске мере, које је кнежевина Буагрска предузела према Србији, и која је уништила сваки трговачки промет између обеју земаља, имале су за једину и искључиву цељ да засведоче непријатељско расположење кнежевине Бугарске, од самог постанка њеног према Србији.

Насилно и противправно отимање Брегова, повлађивање и отворено подстицање осуђених издајника земље у њиховим бунтовничким покушајима, управљени противу унутрашњег реда Краљевине, све сам отрпео, желећи дати доказа онаквога стрпљења какво доликује држави, која је своју слободу сопственом крвљу откупила, која је уз симпатије Европе напредовала и на сваком кораку свога напредовања чувала и поштовала свачије право, као и своје сопствено.

Но навалично злостављање наших поданика у Бугарској, затварање границе, нагомилавање недисциплинованих маса добровољачких на самим границама Србије, њихово оружано нападање на погранично становништво, па затим и на војску нашу, којој је поверена одбрана Српскога земљишта, све то ствара хотимично изазивање, које је Ја не могу равнодушно да подносим ни у име узвишених интереса земље, ни у име достојанства народа, нити у име части Српскога оружја.

И са тих сам разлога примио стање отворенога непријатељства, које је влада бугарска отворила, и наредио мојој верној и јуначкој војсци да пређе границу кнежевине бугарске.

Праведна ствар Србије поверена је решењу оружја, јунаштву војске и моћној заштити Божјој.

Објављајући ово Моме драгом Народу, Ја, у овим озбиљним тренуцима, с поуздањем рачунам на његову љубав према Отаџбини и на његову оданост светој српској ствари.



У Нишу 2. Новембра 1885.


МИЛАН

Извори[уреди]

Види још[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Обреновић IV, умро 1901, пре 123 године.