Краљевић Марко и црни арапин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Краљевић Марко и црни арапин

Кулу зиђе црни арапине
У приморју крај сињега мора,
Са свачим је кулу изкитио:
По њој ми се арапе шетао.
Говорио црни арапине: 5
„Што ћеш моја у приморју куло?
„Мајке неимам, да по теби шеће,
„Нити мајке нити родитеља,
„Ја се јадан оженио ниесам.
„Зачуо сам у цара дјевојку 10
„Просит ћу је, ако ми је даде,
„Ако ми је царе дати неће
„Хоће мени на мегдан изићи,
„На мегдану дјевојку добит ћу.
Пише књигу црни арапине 15
Баш на руке цару господину:
„Богом теби мој царе честити,
„Хоћеш дати ћрцу за арапа?
„Ако ми је царе дати нећеш,
„Она ће ми на мегдан изићи. 20
Све дан по дан цару књига дође.
Кад је царе књигу задобио.
И видио што му књига каже,
Он дозивље милу госпу своју:
„О Богом ти царице госпојо, 25
„Књигу пише црни арапине,
„Да му дамо лиепу дјевојку.
„Ако му је ми дати нећемо,
„Да ће њему на мегдан изићи,
„На мегдану добит ће дјевојку. 30
Мисли царе што ће учинити,
Неможе он наћи мегданжије.
Кој би отел од арап дјевојку.
Сан сањала царица госпоја,
Сан сањала цару казивала: 35
„Богом теби мој царе честити,
„Ја сам добру санату сањала.
„Ако Бог да и сриећа јуначка
„Мени дође Муса Кесрџија
„У Прилипу граду биелому, 40
„Дај у њему један мегданжија
„По имену Краљевићу Марко.
Кад је царе гласе разачуо
Пише књигу Краљевићу Марку;
„О јуначе Краљевићу Марко 45
„Отми мени од арап дјевојку,
„Дат ћу теби три товара блага,
„Каква блага све жутих дуката.
Царе шаље свога татарина:
„Ходи тамо мој драги татаре, 50
„Ходи тамо до Прилипа града,
„У Прилипу један мегданжија
„По имену Краљевићу Марко,
„Кој ће отет од арап дјевојку.
Тамо иде царев татарине, 55
Носи књигу Краљевићу Марку.
Кад је доша до Прилипа града
И зачуо кади Марко бива,
Марку носи књигу пребиелу,
Даде књигу Краљевићу Марку. 60
Марко види што му књига каже,
Па он Шаље к цару татарина:
„Појди с' Богом царев татарине,
„Ја несмијем на арапа поћи,
„Скину' би ми са рамена главу 65
„Што ће мени све царево благо,
„Кад ја немам на рамену главе.
Тамо иде царев татарине,
Кад је дошо цару честитому
Па казује што му Марко рече, 70
Да несмије на арапа поћи,
Да му арап неодузме главе,
Да што ће му све царево благо
Кад изгуби са рамена главу.
Пише књигу царица госпоја, 75
У њој ми је Марка поздрављала:
„О мој синко Краљевићу Марко
„Отми мени од арап дјевојку,
„Дати ћу ти пет товара блага
„Каква блага, све жутих дуката. 80
Тере шаље свога татарина:
„Ходи тамо мој драги татаре,
„Ходи тамо до Краљевић Марка,
„Предај књигу Краљевићу Марку.
„Тамо иде царев татарине. 85
Кад је доша Краљевићу Марку,
Књигу даде Краљевићу Марку,
Књигу штије Краљевићу Марко.
Кад он видје што му књига каже,
Па говори младому татару: 90
„Ходи с Богом царев татарине
„Ја несмијем на арапа поћи,
„Да ми арап неодузме главу,
„Што ће мени све царево благо,
„Кад ми није на рамену главе. 95
Тамо иде царев татарине
Па он прави царици госпоји;
Шта је река Краљевићу Марко,
Марко каже, да несмије поћи,
Да му арап неодузме главу, 100
Да што ће му све царево благо.
Кад то чула царица госпоја,
Она чула што јој татар каже,
Тр дозивље своју лиепу хћрку:
„Богом теби драга хћери моја, 105
„Пиши књигу Краљевићу Марку,
„Да те отме младу од арапа.
Пише књигу лиепа дјевојка
Лиепо Марка у њој поздрављала:
„Богом брате Краљевићу Марко, 110
„Братим тебе Богом јединием
„И кунем те светием Иваном,
„Отми мене младу од арапа,
„Дат ћу теби седам товар блага,
„И дат ћу ти од злата кошуљу, 115
„И дат ћу ти сабљу цесарову,
„На њу ћу ти печат ударити
„Да те ники погубит несмие
„Док не пита цара честитога.
Тамо шаље свога татарина: 120
Тамо иде царев татарине
Носи књигу Краљевићу Марку.
Кад ју видје Краљевићу Марко
Кад видио што му књига каже,
Тр говори младу татарину: 125
„Ходи с Богом царев татарине!
„Нит му вели доћи нит не доћи.
Тамо оде царев татарине,
Па он прави царици госпоји
Он повиеда што му Марко рече: 130
„Ходи с Богом царев татарине
Нит ми рече доћи нит недоћи,
Дан се свану и сунашце грану.
Цар оправља лиепу дјевојку.
Оправља ју у то сиње море. 135
Иде она до сињега мора
Иту њојзи добра сриећа била,
На мору је Краљевићу Марко
Напајао свог виерна шарину.
Шарац неће, да он воде пије 140
Ногом таба о земљицу црну,
Марко гледа што му шарац таба,
Што му таба о земљицу црну,
Обазре се Краљевићу Марко.
Ал кад идје лиепа дјевојка 145
Божју помоћ мору називала:
„Да си здраво моје сиње море!
„У теби ћу виек вјековати,
„У теб' волим виек вјековати,
„Него поћи за арапа црног. 150
То зачуо Краљевићу Марко
Па он пита лиепу дјевојку:
„Богом теби лиепа дјевојко
„Што је теби, да ти тако кунеш?
Тр говори лиепа дјевојка; 155
„Што ме питаш незнана делијо
„Што ме питаш, кад помоћи нећеш.
„Писала сам Краљевићу Марку,
„Да он отме мене од арапа,
„Да ћу му дат седам товар блага 160
„И још томе од злата кошуљу,
„И да ћу дат сабљу цесарову,
„А и на њој печат ударити,
„Да га несми ники погубити
„Док непита цара честитога. 165
Ал говори Краљевићу Марко:
„Ходи кући лиепа дјевојко.
„Ја сам главом Краљевићу Марко.
„Па кад дође црни арапине
„Нека даду тебе за арапа 170
„И нека му вечеру скухају,
„И нека ју њему лиепо зруче,
„И нек мени вечеру направе,
„Ја ћу бити у механу равном,
„У механу хоћу вино пити 175
„Нека мени неомале вина.
Када дошла лиепа дјевојка
И казује цару честитому:
„Ево доша Краљевићу Марко
„Марко пита лагану вечеру. 180
Кад је царе гласе разачуо
Он ми куха лагану вечеру
Па је шаље Краљевићу Марку,
Али ето црног арапина
Са својех петстотин сватова. 185
Лиепо га царе дочекао
И њему је вечеру сигура
И лиепо му вечеру изручи.
Арап оде од цара честитог.
Кад је доша пред механе равне 190
Па говори црни арапине:
„Мили боже шта то би ти може
„Све ј' од страха затворило врата.
„У механу затворена врата.
„Ил је бедаст ил за страх незнаде. 195
Арап тегну суру бедевију
Натегну је на механе равне,
Ал арапу худна сриећа била,
Изпечи се шарац Краљевића,
Шарац баца на црног арапа 200
Недаде му ни унутра ући.
Марко пије један букал вина,
Један пио, други шарцу дао.
Кад сватови мало одмашише
За њим иде Краљевићу Марко. 205
Кад је стига од арап сватове,
Он прогони задње ма пред прве.
Ал арапу худна сриећа била
Погуби му Краљевићу Марко
Погуби му петстотин сватова. 210
Ал се врати црни арапине,
Удрише се злаћеним копјами.
Кад се њима копја поломише,
Стаде вриска добриех коњика,
Стаде звека ножа и сабаља, 215
Преварио Краљевићу Марко
Он превари црног арапина,
Како ми га ласно ударио,
Из врата му главу изкинуо.
Меће главу у коњо-зобицу, 220
И узимље лиепу дјевојку,
Узимље је за биелу руку
Па је води цару честитому,
И он носи од арапа главу.
Изручио млађахну дјевојку, 225
Изручи ју цару честитому:
„O Богом ти мој царе честити
„Ето теби лиепе дјевојке
„И ето ти од арапа главе.
Лиепо они Марка дароваше. 230
Дадоше му лиепу дјевојку.
Дадоше му седам товар блага.
Каква блага све жутих дуката,
И још тому од злата кошуљу
Дадоше му сабљу цесарову, 235
На којој и печат ударише
Да га несми ники погубити.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 86-96.