Краљевић Марко и св. Недјеља

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Краљевић Марко и св. Недјеља

0001 Подранио Краљевићу Марко,
0002 Подранио у недјељу свету
0003 Прије зоре и бијела дана,
0004 Подранио у лов у планине.
0005 Нит се крсти, нит се Богу моли,
0006 Већ он иде у лов у планине.
0007 А кад дође у лов у планине,
0008 Лови лова по гори зеленој;
0009 Ништа му се уловит не дало.
0010 Сједе Марко под јеле зелене,
0011 Ведро било, па се наоблачи,
0012 Из облака тиха роса пада.
0013 Из облака тиха роса пада,
0014 А у роси змија шаровита,
0015 Паде она Марку на грлашце,
0016 Па се Марку око грла вије,
0017 Уз образ му главу наслонила.
0018 Кад то види Краљевићу Марко,
0019 Припаде се, како никад није.
0020 Хоће Марко да је скине с врата,
0021 Ал се змија ни кренути не да.
0022 Кад то види Краљевићу Марко,
0023 Још се горе јунак припануо,
0024 Па прихвати дебела шарина
0025 И њему се баца на рамена,
0026 Те поћера двору бијеломе.
0027 А кад дође пред бијеле дворе,
0028 Бијели му двори затворени.
0029 Виче Марко иза свега гласа:
0030 „Отвор’ дворе, стара мајко моја!“
0031 А кад ли га мајка разумјела,
0032 Ишетала на прозор од двора.
0033 Кад видјела свога сина Марка
0034 И на њему змију шаровиту,
0035 Тешко се је стара припанула,
0036 Па побјеже у бијеле дворе.
0037 Кад то види Краљевићу Марко,
0038 Да је њему мајка побјегнула,
0039 Да му дворе отворити не ће,
0040 Он је своје љуби дозивао:
0041 „О Јелице, драга љуби моја!
0042 Отвори ми двора бијелога,
0043 Али сада, али већ никада.
0044 Сада ћу се дијелити душом.“
0045 А кад ли га љуби разумјеа,
0046 Ишетала на прозор од двора.
0047 Кад угледа господара Марка
0048 И на њему змије шаровите,
0049 Тешко се је млада припанула.
0050 Па затвори прозора од двора
0051 И побјеже у камаре мале.
0052 Кад то види Краљевићу Марко,
0053 Да је њег’ва љуби побјегнула,
0054 Цмили Марко иза свега гласа
0055 И дозивље селе Анђелије:
0056 „Анђелијо, драга моја селе!
0057 Ако спаваш у душеку млада,
0058 Скочи млада на ноге лагане,
0059 Отвори ми двора бијелога
0060 Оли сада ол веће никада.
0061 Ево ћу се дијелити душом.“
0062 А кад га је млада разумјела,
0063 Још је она у душеку била.
0064 Хитро скочи на ноге лагане,
0065 Па отвори прозора од двора.
0066 Кад сагледа свога брата Марка,
0067 Што му се је јутрос догодило,
0068 Од жалости јадна поцмилила
0069 И она се тешко припанула,
0070 А Марко је сели говорио:
0071 „Анђелијо, драга моја селе!
0072 Узми, селе, са грла махраме,
0073 Па омотај десне твоје руке,
0074 Дижи мене змију шаровиту.
0075 Ево ћу ти преминути сада.“
0076 А кад ли га селе разумјела,
0077 Па пошета низ бјеле дворе.
0078 Од двора је врата отворила,
0079 Диже она са грла махраме,
0080 Па је десну руку омотала
0081 И она је змији говорила:
0082 „Заклињем те, змијо шаровита!
0083 Што се јеси на Марка успела?
0084 Ол си, змијо, од Бога послана,
0085 Ол си дошла из зелене траве?“
0086 Тихо њоме змија одговара:
0087 „Анђелијо, Маркова сестрице!
0088 Што ме питаш, право ћу ти рећи:
0089 Ја нијесам из зелене траве,
0090 Нити стојим у трави зеленој,
0091 Него јесам од Бога послана.
0092 Ја нијесам змија шаровита,
0093 Него јесам света Недјељица.
0094 Зашто јунак Краљевићу Марко,
0095 ─ Силан јунак, никог се не боји ─
0096 Он је јутрос рано подранио,
0097 Нит се крсти, нит се Богу моли,
0098 Него иде у лов у планине,
0099 Да би Марко лова уловио.
0100 Да се Марко није припануо
0101 И вратио двору бијеломе,
0102 Смрти би га уморила била!“
0103 Па је змија Марку говорила:
0104 „Хајде болан Краљевићу Марко!
0105 Ти одскочи шарца коња твога,
0106 А преломи сјајна џефердара,
0107 Па не рани у недјељу свету.
0108 Ти не рани у лов у планине,
0109 Нег се крсти и Богу се моли!“
0110 То изрече змија шаровита,
0111 Па се Марку са грлашца дигне,
0112 Паде она у зелену траву.
0113 Кад то види Краљевићу Марко,
0114 Он се скочи са коња својега.
0115 Селе му је шарца прихватила,
0116 Па га води у коњске подруме.
0117 Узме Марко сјајна џефердара,
0118 Па га ломи на двоје и троје,
0119 Па се врати у бијеле дворе.
0120 Он се крсти и Богу се моли,
0121 Пости Марко свету недјељицу:
0122 Он не пије вина црвенога,
0123 Нити ије меса дебелога,
0124 Нег тјелицу круха јечменице
0125 И купицу студене водице.
0126 Тако јунак Краљевићу Марко,
0127 Тако Марко тешко запостио
0128 До старости и до смрти своје.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890