Краљевић Марко и неверна љуба
Коња јаше краљевићу Марко
Са својиме старијем бабајком.[1]
Кад су били на другом конаку,
Стиже књига Краљевића Марка;
Књигу штије Краљевићу Марко. 5
Белу књигу сузама облива.
Пита њега старина бабајко:
„Ој мој синко, Краљевићу Марко,
„Која ј’ теби голема невоља,
„Те ти књигц сузами обливаш?“ 10
Ал' говори Краљевићу Марко:
„Борам теби, старино бабајко,
„Бели су ми двори похарани,
„Моја ми је љуба одвeдена,
„Одвео је царе у Стамбуле. 15
„Дај ти мени, старино бабајко,
„Дај ти мени Секулу Тодора,
„И подај му на коња оружје,
„Да идемо цару у Стамбуле,
„Неби смо ли ми добили љубу." 20
Ал' беседи старина бабајко:
„Ја недадем Секулу Тодора.
„Секула је та луђано дете,
„У луду ће изгубити главу.“
На то Марку верло жао било, 25
Седла Марко свога коња Шарца,
Пак он иде у Стамбула града.
Кад је дошо близу Цариграда,
Угледа га Анђелиа љуба,
Па беседи Анђелиа љуба, 30
Па бесди цару господину:
„На милости, царе господине,
„Ево к....Краљевићу Марко!
„Он ће твоју теб' одсиећи главу.“
Ал' ето ти Краљевића Марка. 35
Зазва Марко цара на мејдане:
„Оди царе ако с' добар јунак!“
Изиде му царе на мејдане;
Узеше се за плећа јуначка,
Марка ми је знојак подудрио, 40
Цара ми је пена уфатила.
Ал' говори краљевићу Марко:
„Ово јеси, Анђелио љубо,
„Дај помози, ја л' цару ја л' мени!“
Ал' је она бре неверна била, 45
Терже сабљу Марку од појаса,
Тер одсече за калпаком перје.
Цикну Марко канда се помами,
Тер он лупа царем господином,
Тер он лупа о 'ну церну земљу. 50
Стисну с' к....., краљевића љуба,
Она с' стисну низ то поље равно,
Ал за њоме Краљевићу Марко:
„Бре, по Богу, љубо Анђелиа,
„Задајем ти и веру и здравље, 55
„И дајем ти твог брата Тодора,
„Сам’ м' помози коње пофатати
„Пофатати ове коње вране,
„Сакупити и сребро и злато;
„Да идемо к нашем белом двору!" 60
Превари сц љуба Ауђелиа,
Поможе му пофатати коње,
Сакупити и сребро и злато;
А када су посо довершили
Постави је за се на коњица. — 65
Кад је дошо у бабине дворе,
Ал' говори старина бабајко:
„Борам теби, Краљевићу Марко,
„И то се је добар јунак нашо,
„Кој т' осече за калпаком перје.“ 70
Ал’ говори краљевићу Марко:
„Да је јанак, неби ни жалио,
„Већ је јунак једна женска глава,
„Твоја кћцрца а моја љубовца."
Ал говори старина бабајко: 75
„Зашт' је неси на сабље разнео,
Ја л' на сабље, ја ли на анџаре?“
Одговара Краљевићу Марко,
Одговара холо и сердито:
„Зашто би ју, старино бабајко, 80
„Зашто би ју на сабље разнео,
„Ја л' на сабље ја ли на анџаре?
„Та ти знадеш, што је женска глава,
„Дугих косах а памети кратке
„Тко је бољи оног она воли.“ 85
Јозан Бошњаковић из Велике.
