Краљевић Марко и Периша војвода
(Из Крајине)
Сео Марко с мајком да вечера,
На совру му три књиге падоше.
Књиге гледа краљев сине Марко,
Књиге гледа, а сузе пролива.
А пита га Јевросима мајка: 5
„Ој мој сине, Краљевићу Марко!
„Одкуд књиге, од ког Вилајета?“
Проговара краљев сине Марко:
„Ој Бога ми моја стара мајко!
„Једна књига од Будима града, 10
„Од Мат'jаша краља из Будима,
„У Будим ме на кумство позива,
„Да му крстим оно мушко чедо,
„Друга књига од Стамбола града;
„Од Селима цара из Стамбола, 15
„У Стамбол ме на војску позива:
„Или Марко ил' Маркова глава;“
„Трећа књига, мајко, из тазбине,
„Да ја водим љубу Анђелију;
„Но ме светуј, моја стара мајко! 20
„Куд ћу сада, на коју ћу страну?
„Ил' ћу ићи краљу у Будима?
„Ил' ћу ићи цару у Стамбола?
„Ил' ћу с љубом у своју тазбину?“
Одговара Јеросима мајка: 25
„Ој мој сине, Краљевићу Марко!
„'Вако ће те мати световати:
„Ти не иди у Будима града,
„Веће прати оне јасне свеће,
„Нек се крсти оно мушко чедо; 30
„Нит' ти иди цару у Стамбола,
„Већ ти прати слугу Милутина,
„Нека тебе на војску замени:
„Теке узми љубу Анђелију.
„Шњоме иди у своју тазбину, 35
„У тазбину, у своју родбину.“
Послуша је Краљевићу Марко,
Па узима оне јасне свеће,
Прати свеће у Будима града,
А уз свеће ону ситну књигу: 40
„Ој мој куме, краље од Будима!
„Ето тeби оне јасне свеће,
„Нек се крсти оно мушко чедо.“
Па дозива слугу Милутина,
Па га прати цару у Стамбола, 45
А уз слугу ону ситну књигу:
„Ето теби царе, Селим-царе!
"Ето теби слуге Милутина,
„Нека Mapка на војску замени."
Онда узе љубу Анђелију, 50
Шњоме оде у своју тазбину,
У тазбину, у своју родбину.
Кад је био сред горе зелене,
Ту на Марка навалише санци.
Проговара Краљевићу Марко: 55
„Чујеш ли ме, љубо Анђелијо!
„Ти ми викни те мало попевај
„Тева ће се санци растурити.“
Ал' говори љуба Анђелија:
„Ој Бога ми, краљев сине Марко! 60
„Радо би ти, Марко, попевала,
„Ал' та гора никад сама није,
„Ил' су вуци или су ајдуци;
„У тој ј' гори Периша војвода,
„И он ме је од мајке искао, 65
„Па ме мајка за њег' није дала.“
Проговара Краљевићу Марко:
„Анђелијо, моја верна љубо!
„Ти ми викни те мало попевај,
„Докле ј' мени пушка тудешкиња, 70
„И докле ми сабља Мисиркиња,
„Не бојим се Перише војводе.“
Нема куда љуба Анђелија,
Она викну те мало попева.
Ал' су Марка надолели санци, 75
Па се скиде с шарца дебелога,
Веза шарца за јелу зелену,
А он леже украј друма равна,
Леже Марко санак боравити.
Таман Марка санци ухватили. 80
Ал' допаде Периша војвода,
И са њиме тридесет другара,
Везаше му руке наопако
Од лаката до белих ноката,
А на ноге букагије тешке, 85
Па дигошо те га посадише,
Оће јадна Марка да погубе.
Но су Марка санци надолели,
Ништа Марко од себе не знаде.
Тад говори љуба Анђелија: 90
„Ој Бога ти Периша војвода!
„Јеси мене од мајке просио,
„А проклета моја стара иајка,
„Не хтеде ме теби поклонити;
„Ако Бог да и срећа од Бога, 95
„И опет ћу твоја бити љуба;
„Но ми додај твоју остру сабљу,
„Да погубим краљев сина Марка,
„Душманина и мога и твога,
„Одавна сам на њега назубна.“ 100
Мудар беше Периша војвода,
Мудар беше, па се преварио,
Даде Анђи ону остру сабљу.
Узе сабљу љуба Анђелија,
Обрте се на лево на десно, 105
Тријест глава од један пут врљи.
Па подвикну из грла белога:
„Устај Марко, весела ти мајка!
„Зар не видиш где си погинуо?"
Скочи Марко из сна дубокога, 110
Анђа дође одвеза му руке;
Дође Марко до коња шарина,
Прекрсти се, па на шарца седе;
Оде Марко с љубом Анђелијом,
Кроз зелену гору певајући, 115
У тазбину, у своју родбину.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
