Краљевић Марко и Махмут Везир

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Краљевић Марко и Махмут Везир

(Из Драгачева)

Вино пију до два побратима,
У Косову пољу широкоме,
Једно јесте од Прилипа Марко,
А друго је Махмуте Везире,
Од бијелог Скадра са Бојане. 5
Кад се рујног напојише вина,
Онда рече Махмуте Везире:
„Побратиме од Прилипа Марко!
„Да пијемо рујевнога вина,
„Да пијемо три-четири дана, 10
„Па који се опијемо побро,
„Да му други веже беле руке,
„И русу му одсијече главу.“
То рекоше па се послушаше,
Пише вино три-четири дана, 15
Махмут пије ни бриге му није,
Ал' се Марко врло преварио,
Он се напи рујевнога вина
Па он паде стрмо без узглавља,
Кад то виђе Махмуте Везире, 20
То је њему врло мило било,
Па он скочи од земље на ноге,
Те савеза Краљевића Марка,
Савеза му руке наопако,
И на руке двоје белензуке, 25
А на ноге троје букагије,
Па га бије чизмом и мамузом,
„Побратиме од Прилипа Марко!
„Устај море да пијемо вина.“
Пробуди се Краљевићу Марко, 30
Маче руком маћи не могаше,
Маче ногом маћи не могаше.
Пита њега Махмуте Везире:
„Побратиме од Прилипа Марко!
„Да си мене теко ухватио, 35
„С' каквом би ме муком уморио.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Побратиме Махмуте Везире!
„Да сам тебе вако ухватио,
„И бијеле савезао руке, 40
„Водио бих те код воде Ситнице,
„Па бих тебе онде обесио.“
Кад то зачу Махмуте Везире,
Право ходе на воду Ситницу,
И одведе Краљевића Марка, 45
Моли му се од Прилипа Марко:
„Побратиме Махмуте Везире!
„Попусти ми пребијеле руке,
„Да напишем листак књиге беле,
„Да је шаљем светој Гори славној, 50
„Вилиндару белом манастиру
„Моме куму Игуману Сави,
„Да ми дође Игумане Саво,
„Да се њему јунак исповедим,
„Јер сам тешко Богу сагрешио.“ 55
Кад то зачу Махмуте Везире,
Попусти му пребијеле руке,
И даде му дивит и хартију,
Те он пише књигу шаровиту.
Ал' да видиш Краљевића Марка, 60
Он не пише цркви Вилиндару,
Већ он пише у Сибиња града,
На колено Сибињанин Јанку,
У књизи га Марко поздрављаше:
„Побратиме Сибињанин Јанко! 65
„Да ли чујеш да л' не хајеш за ме?
„Ја сам тешких допануо мука,
„Ухвати ме Махмуте Везире,
„Савеза ми наопако руке,
„И на руке двоје белензуке, 70
„А на ноге троје букагије,
„Данас мене хоће обесити,
„У Косово код воде Ситнице,
„Него чујеш побратиме драги?
„Избави ме из душманске руке, 75
„Јер ћу побро данас погинути.“
Када Јанку таква књига дође
И он виђе шта му књига каже,
Проли сузе низ бијело лице,
Па дозива свог милог сестрића, 80
Свог сестрића Бановић Секулу:
„Мој сестрићу Секула дијете!
„Ево мени ситна књига дође,
„Од мог побра Краљевића Марка,
„Побро ми је допануо мука. 85
„Ухвати га Махмуте Везире,
„У Косову пољу широкоме,
„Савеза му пребијеле руке,
„Отерага код воде Ситнице.
„Но се спреми Секула дијете, 90
„Ти обуци рухо калуђерско,
„А на главу капу камиљавку,
„Направи се црни калуђере,
„Да идемо у поље Косово,
„Не би ли смо избавили побра.“ 95
То рекоше па се послушаше,
Обукоше рухо калуђерско,
А на главе капе камиљавке,
Добријех се коња дохватише,
Отидоше у поље Косово, 100
У Косово код воде Ситнице,
Ту нађоше Махмута Везира,
И са њиме тридесет Турака,
Воде Турци да обесе Марка,
Кад то виђе Сибињанин Јанко, 105
Он извади сабљу од појаса,
И са њиме Бановић Секула,
Па у Турке јуриш учинише,
Погубише Махмута Везира,
И са њиие тридесет Турака, 110
Па пустише Краљевића Марка,
Па ходоше бијеломе двору.

Записао: Милан Ђ. Станић
Певач:
Записано у Драгачеву

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне песме (јуначке), скупио их и на свет издао Милан Ђ. Станић, Част I, у Београду, Штампарија Николе Стефановића, 1870, стр. 72-75, № 8