Посидјеле три дјевојке
крај Врбаса, воде хладне.
Она једна свилу прела,
она друга ситно везла,
ону трећу мајка кара: 5
— Гдје си била, виш’ не била,
гдје с’ ходила, не ходила?!
— Немој мене карат’, мајко,
сједила сам крај Врбаса
и гледала по Врбасу: 10
како вода чамац баца
и у чамцу три јунака!
На једном су сјајне токе,
на другом су златне плоче,
у трећег су црне очи. 15
Што с’ у оног сјајне токе,
оно ће ми дјевер бити!
Што с’ на другом златне плоче,
оно ће ми свекар бити!
Што с’ у трећег црне очи, 20
оно ће ми драги бити!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 731.
