Крадох коње ниже Биограда,
туј ме нико чути ни видјети
већ у поље три младе дјевојке.
Једна вели: — Да добра вранчића!
Друга вели: — Бољи је зеленко! 5
Трећа вели: — Коњи покрадени!
Ђтоно вели: — Добра коња врана!
Оној кројим дели морску дибу.
Штоно вели: — Бољи је зеленко!
Оној дадох три дуката жута. 10
Штоно вели: — Коњи покрадени!
Оној дадох рану на образу,
уједох је као горски вуче:
— Ет’, дјевојко, сам те бог убио,
не брини се с пцкрадених коња, 15
већ се брини с раном на образу!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 160.
