Телал виче по чаршији граду:
„Когођ проси, нека дома носи,
„Нек се фали по механу граду:
„Имам драгу не много далеко,
„Ја је љубим, кадгођ ми је драго.“ 5
То зачула цура на пенџеру,
Па оваку ријеч проговара:
„Црна ми га земља пољубила!
„Чему лаже? што право не каже?
„Љубио ме, и обљубио ме, 10
„Превари ме, удрила га муња!
„Јер ми рече: вјенчаћу те, душо!
„Па он другу привјенчао за се.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 210.
