Коњ зеленко росну траву пасе

* * *

Коњ зеленко росну траву пасе

Коњ зеленко росну траву пасе,
за час пасе, за два прислушкује,
гдје дјевојка своју мајку моли:
— Не дај мене, мајко, за недрага!
Волим с драгим по гори ходити, 5
глог зобати, с листа воду пити,
студен камен под главу метати,
нег’ с недрагим по двору шетати,
шећер јести, у свили спавати.

Референце

Извор

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 44.