Коњиц Марка оставио,
У Петровој Црној Гори.
Марко ј' коњу говорио:
„Ој корњицу добро моје,
„Што је теби додијало? 5
„Или ти је додијало
„Бојно седло бајнолучко,
„Или ти је додијала
„Љута узда сарајкиња,
„Ил канџија шимширова, 10
„Или су ти додијали,
„Чести пути драгој мојој?“
Коњиц Марку говорио:
„Није мени додијало
„Бојно седло бајнолучко; 15
„Нит’ је мени додијала
„Љута узда сарајкиња,
„Нит канџија шимширова,
„Већ су мени додијали,
„Чести пути драгој твојој. 20
„Кад ти дођеш драгој својој
„Мене вежеш иред дворове,
„А ти идеш у дворове,
„Пијеш вино и ракију
„И преслатку малвасију. 25
„А ја цичим, а ја вриштим,
„Гризем траву до корена,
„Копам земљу до камена.
