Ноња јаше Ника Сарајлија,
Са камена преко Сарајева.
Сунце стало па Нику гледало,
Гледало га па му говорило:
„Мили боже доброга јунака! 5
Благо мајци која га родила
И сестрици што се куне с њиме
И ђевојци којој буде суђен!
Кад још са њим пође у ложницу,
До поноћи љуби и милује, 10
Од поноћи буди и сјетује,
Устај срце, грануло је сунце,
Двор помети и воде донеси,
Добро ће те свенар миловати,
Добро свекар, а боље свекрва!"[1]15
