Коња разигра Груја делија,
Коња разигра, поља растриша,
Поља растриша, небо разниша,
Небо разниша, звезде собара.
Слегна си одма доње мејане, 5
Доње мејане, горње кафане.
Врза се коња, поби си пушку,
Поби си пушку, разапе чадор,
Разапе чадор, седе под њега.
Оздола идев китка лазари, 10
Па проговарав китка лазари:
„Да ти певамо, Грујо делијо,
Да ти певамо, да ти играмо."
„Не ми певајте, не ми играјте,
Сам ћу да певам, сам ћу да играм, 15
Него ми дајте једно девојче,
Једно девојче од лазарице."
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 33.
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 59.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 27.
