Коња пење беже Алибеже
на ливади у зеленој трави,
ниже двора паше Сарајлије.
Мислијаше, паше не бијаше,
па још маше бијелом махраимом 5
да га види пашина Мејрима.
А то гледа паша са чардаика
па је бега резил учинио.
Зазор било бегу Алитоегу.
Како дође до бијела двора, 10
спреми књигу у гору зелену
харамбаши који чету води:
— Да чуј мене, дични харамбаша!
Изишла је Салих пашиница
на љетиште ниже Сарајева. 15
Ти је мореш лако заробити
па цијени пашу Сарајлију.
Још му каже што је и како је.
Мало стало, а дуго не било,
сађе хајдук у поље сарајско 20
и зароби пашиницу младу,
те је скупо пашу уцијенио.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 262.
