Коња кује Соко Мустафага,
коња кује, коњ се ускакује.
До њег стоји јауклија Фата:
— Злато моје, куда ми се спремаш?
— Моја драга, у цареву војску! 5
— Злато моје, ја те чекат нећу!
— Драга моја, по вољи ти било:
Даница је чекала мјесеца
за горицом девет годиница,
а ти мене ни годину нећеш! 10
Чини, Фато, што је теби драго!
То изусти и остави драгу.
Она оста јаде јадујући,
Мујо оде коња играјући.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 129.
