Нина, нина малога Јозана,
голем мајке, сине, да пораснеш!
Да ми узмеш у цара девојка!
Реч до реча, до цара се чуло,
којшиџије први комсиђије! 5
Цар ми прати два млада ћауша,
узоеми младога Јована,
бација га у тввне тавнице!
Тавнувало девет годинице!
Отишла му мајка да га види, 10
код оније тавничари љути.
Потражила од тавнице кључи,
да понесе коске од Јована!
Тавничари отворили врата,
што ће види, чуда невиђена! 15
Јован седи у меке душеке!
Пред њега је совра трпезаћка,
на њега је коса до петице
и на руке нокти пораснале!
Цар нареди два млада бријача, 20
један брије, други косе режа,
испустија лудога Јована!
Забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. год. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им.
