Који ми оно, нане, прођоше,
Тамнина беше, нане, не видо?
„Мнозина беу, ћеро, не позна!“
Оно је момче, нане, грађанче,
Викни га, мила нане, на конак! 5
„Мани се, мила ћеро, од њега,
За њега треба, ћеро, вечера,
И мека, бела, ћеро, постеља!“
— Моје му лице, нане, вечера,
Моје му шиве, нане, постеља, 10
Викни га, мила нане, жив ти ја!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 282.
