Бубањ бије у Зеници равној,
Код кадије Махмут ефендије;
Сина жени из Травника града.
Три нахије зове у сватове:
Старог свата — Иблију кадију, 5
Малог бега — Ајнуркадунића,
Нури бега — царева сестрића,
Ђевер-башу — Коситеровића.
Кад су дошли дјевојачком двору,
Кад у двору три кола играју: 10
У колу су младе невјестице,
У авлији младе удовице,
А у башчи лијепе дјевојке.
Међу њима Коситера сека.
Ја каква је, весела јој мајка! 15
Свом је главом коло надвисила,
А љепотом коло зачинила.
Припјеваше царева сестрића;
Он им баци од злата кутију,
У кутији стотину дуката — 20
Ухвати је Коситера сека.
Кад су дошли ђувегином двору,
Заметнуше трку и обдуљу,
На обдуљи бошчалук од злата
И у њему стотину дуката — 25
И утече Коситиревићу!
Чудило се мало и велико:
„Рабум, боже, на свему ти хвала:
Брат у пољу, а сека у колу
Однесоше кићене дарове!" 30
