Корјенићи и Трешњевски овчари
0001 Пили вино на крајину Турци
0002 У Клобуку бијеломе граду,
0003 Тријес ага све од Корјенића,
0004 А међу њих влаха не бијаше
0005 Но једнога ускок-Радоице.
0006 Кад се ладна напојише вина,
0007 Али вели диздар од Клобука:
0008 „Турци браћо, зло попили вино!
0009 „Видите ли, њима не гледали!
0010 „Црногорци вјеру уватише
0011 „С Мушовићем Осман-капетаном
0012 „И са свијем Никшићкијем градом,
0013 „За нас нико ни хабера нема;
0014 „Но нема ли доброга јунака,
0015 „Ал’ Турчина али Ришћанина,
0016 „Ко ће чету малу покупити,
0017 „Шњоме поћи крајем горе Црне,
0018 „Не би л’ добар шићар уводио
0019 „На крајини ломне горе Црне,
0020 „А ђе бисмо Турци ударили
0021 „И крајини образ отворили
0022 „А и себе поштење добили?”
0023 Но говори ускок Радоване:
0024 „Господару Клобучки диздару!
0025 „Ја сам синоћ из чете дошао,
0026 „И био сам крајем горе Црне,
0027 „Ја сам шићар уводио диван,
0028 „Црногорске од Трешњева овце,
0029 „Ето овце у Рудине равне
0030 „Под Омутић цареву паланку,
0031 „Јест оваца дванаес торина,
0032 „Код оваца двадесет овчара
0033 „Најбољијех што су у Трешњево,
0034 „Не смијемо њима ударити,
0035 „Да скупимо свијет до Дунава,
0036 „И бисмо се поврнули грдни
0037 „И крајини бруку задобили.”
0038 Но му вели диздар од Клобука:
0039 „Курво једна, ускок-Радоване!
0040 „Ти не жалиш бруку на Турћији
0041 „Но бијеле са Трешњева овце
0042 „И биране Црногорске главе;
0043 „Хајте брже војску да купимо,
0044 „С овчарима срећу да кушамо.”
0045 Али скочи Ћеримагић Мујо
0046 С побратимом ускок-Радованом,
0047 Па су силну војску покупили
0048 Од Клобука и од Корјенића,
0049 Од Требиња и од Љубомира,
0050 Од Рудине и од Поповога,
0051 Сакупише петнаест стотина
0052 Лака пјешца и брза коњика,
0053 Све уздана бирана јунака,
0054 Отоле се диздар подигао,
0055 За њим војска Турска сваколика,
0056 Ноћно иде гором и планином.
0057 Док за брдо Божурово били,
0058 Ту је војска трудна починула;
0059 У то зора б’јела отворила,
0060 Сви су Турци пали на даништа,
0061 Ал’ не хоће Ћеримагић Мујо,
0062 Но је танку пушку доватио
0063 Шњеговијем ускок-Радованом,
0064 Па одоше зеленом планином.
0065 Док дођоше наврх Љешевица,
0066 Оклен могу гледати торине
0067 И бијеле овце на Рудине,
0068 Кад јутарње сунце огријало,
0069 Но се струга једна отворила,
0070 Из оваца јунак излазио,
0071 А какав је, три га јада смела!
0072 Црна брка а ока крвава,
0073 Црни су му брци до рамена,
0074 Сјају му се токе на прсима,
0075 Сињгавом се струком приклопио,
0076 А танани чибук припалио,
0077 А на рамо носи џевердана,
0078 Бијеле је најавио овце,
0079 Стаде јека звона и чактарах,
0080 А за њим је двоје ђеце лудо,
0081 Ђеца луда, ема змије љуте.
0082 Кад га виђе Ћеримагић Мујо,
0083 Па овако ријеч говораше:
0084 „Страшна влаха, Раде побратиме!
0085 „Ко је оно, да га Бог убије!
0086 „Страшнијех му брка до рамена!
0087 „Страшнијех му тока на прсима!
0088 „А добра ли носи џевердана!
0089 „Чија ли су оно ђеца луда,
0090 „Што бијеле овце раскриљују?”
0091 А вели му ускок-Радоване:
0092 „Оно ти је, драги побратиме!
0093 „Соко сиви Голубовић Вуко
0094 „Од крваве куће Перовића;
0095 „Од како је Вуко настануо,
0096 „Многе Турске буле уцв’јелио
0097 „А сестрице у црно завио;
0098 „Оно што му разузбија овце,
0099 „Оно су ти два Вукова сина,
0100 „Луди Јован и луди Мушеља;
0101 „Кунем ти се, драги побратиме!
0102 „Ак’ утече из торине Вуко
0103 „Су његово двоје ђеце лудо,
0104 „Хоће Турске буле прокукати,
0105 „Прескакаће уз Рудине Турке;
0106 „Но се мичи брез грдила, Мујо!”
0107 А Мујо се мицат’ не хоћаше.
0108 Док се друге отворише овце,
0109 А пред њима јунак излазио,
0110 На рамену носи џевердана,
0111 А бијеле најавио овце,
0112 Просједа му и глава и брада,
0113 Па се шета около оваца,
0114 А гледа га из планине Мујо,
0115 Па он пита Рада побратима:
0116 „Ко је оно код оваца, Раде?
0117 „Што се они старац помамио,
0118 „Те под старост иде код оваца?
0119 „Али нема у двору никога,
0120 „Ко ће њему разузбијат’ овце?”
0121 „А му Раде право кажеваше:
0122 „Оно ти је, Мујо побратиме!
0123 „Од Трешњева Перовићу Марко,
0124 „С овцама се старац погодио,
0125 „Оставит’ их за живота не ће,
0126 „Но све чека код оваца Турке,
0127 „Жеља га је још да гађа Турке,
0128 „Кад га пушка не би саломила,
0129 „Хоће Марко убити Турчина.”
0130 У ријечи у којој бијаху,
0131 Ал’ се треће отворише овце,
0132 А пред њима добра два овчара,
0133 На рамена носе џевердане,
0134 За појасом леденице мале,
0135 Шетају се около оваца,
0136 А пјевају пјесме за јунаштво,
0137 Бога моле да им удре Турци.
0138 Али Мујо побратима пита:
0139 „Ко је оно, драги побратиме!
0140 „Који су ти оно два јунака?”
0141 А Раде му по истини каже:
0142 „Оно су ти два брата Шакића
0143 „Са Трешњева од Банићевића,
0144 „Који су се вазда научили
0145 „Ватат’ Турке и прескакат’ живе,
0146 „Оно ти је Вуко и Никола;
0147 „Но се мичи без грдила твога!”
0148 А Мујо се мицат не хоћаше.
0149 Док се струга отвори четврта,
0150 Из ње добар јунак излазио,
0151 На рамену носи џевердана,
0152 Попријеко гледа уз планину,
0153 А бијеле овце најавио.
0154 Али Мујо Раду говораше:
0155 „Боже мио, ко би оно био?”
0156 А Раде му по имену каже:
0157 „Оно ти је од камена гуја,
0158 „Од Трешњева Перовић-Дрекале,
0159 „Ак’ утече сјутра из торина,
0160 „На њега ће буле прокукати;
0161 „Но се мичи без грдила твога!”
0162 А Турчин се мицат’ не хоћаше.
0163 Док се пете овце отворише,
0164 А пред њима добра два овчара,
0165 На рамену носе џевердане,
0166 Звека стоји звона и чактара,
0167 И за њих га запитује Мујо:
0168 „Којино су оно, побратиме?
0169 „Чије ли су оно б’јеле овце?”
0170 А ускок му кажеваше Раде:
0171 „Оно су ти два Савићевића,
0172 Од Трешњева до два џевердана,
0173 „Одиста ће убити Турчина:
0174 „Но се мичи у дружину, Мујо!”
0175 Ма се Мујо мицат’ не хоћаше.
0176 Док се струга отворила шеста,
0177 Изиђоше добра два јунака,
0178 На рамо им брешке окићене,
0179 Ма су лоше струке на овчаре,
0180 А за њима малено оваца,
0181 Носе брешке на рукама сјајне,
0182 Све гледају, кад ће бити кавга;
0183 Кад их виђе Ћеримагић Мујо,
0184 Свијем се је гротом насмјехнуо,
0185 И овако ријеч говораше:
0186 „А Бога ти, Раде побратиме!
0187 „Који су ти оно два јунака,
0188 „Штоно мало имају оваца,
0189 „На ње звона ни чактара нема?
0190 „Чему грде оваке овчаре?
0191 „Што не пасе на Трешњево врага?”
0192 А вели му у планину Раде:
0193 „Мучи, Мујо, мајка му кукала!
0194 „Ка’ му данас хоће и кукати,
0195 „Оно су ти два од горе вука:
0196 „Банићевић Станко и Шакоје,
0197 „Да таквијех у све Цуце нема,
0198 „Не траже ти да овце напасу,
0199 Но чекају на крајину кавгу,
0200 „Ђе је није, и сами је граде.”
0201 Кад то зачу Ћеримагић Мујо,
0202 Од јада га забољела глава,
0203 А од главе увати грозница,
0204 Не кће више ни гледат’ овчаре,
0205 Но у руке главу притиснуо,
0206 Па се натраг проз планину вуче,
0207 Пушчина му по камењу туче,
0208 Разб’јен, грдан у дружину дође,
0209 А Турцима ријеч бесјеђаше:
0210 „Хајте Турци, дома да идемо,
0211 „Ја ви ходит’ на торине не ћу,
0212 „Јере ћемо, браћо, изгинути
0213 „И крајини бруку задобити?”
0214 А вели му Алија диздаре:
0215 „Мучи, Мујо, стале му с каменом!
0216 „Не мећи ми страву на дружину,
0217 „Но ако се јеси препануо,
0218 „Е си мрке влахе угледао,
0219 „Хајде, бјежи Корјенићкој жупи,
0220 „Не мећи ми страву на дружину.”
0221 А вели му Ћеримагић Мујо:
0222 „О Алија драги побратиме!
0223 „Пошто сам се тако препануо,
0224 „Ко му сјутра не ће ударити,
0225 „Они свога дома не видио!”
0226 Па скочио на ноге лагане,
0227 Па отолен војску окренуше.
0228 Докле на друм дошли на Рудине,
0229 Ту је Турска војска починула.
0230 Кад је било ноћи по поноћи,
0231 Ал’ је Мујо на ноге скочио,
0232 Па на троје војску раздвојио:
0233 Једну војску себе уставио,
0234 Другу даде Алији диздару,
0235 Трећу даде ускок-Радојици,
0236 И тако им Мујо говораше:
0237 „Хајде с богом, Алија диздаре!
0238 „Те удари на мркога Вука,
0239 „Но се чувај, драги господаре!
0240 „Ако би ти Бог и срећа дала,
0241 „Да изгубиш Вука су два сина,
0242 „Већ за тобом пушке пуцат’ не ће
0243 „Ако ли би Вуко утекао
0244 „Са његова два посопка сина,
0245 „На зло ће ти сјутра зора доћи
0246 „А на девет сунце огријати;
0247 „А ти хајде, Раде побратиме,
0248 „На торине два Банићевића
0249 „И сокола Дрека Косовића,
0250 „Ако све три Срба изгубите,
0251 „Већ за вама пушке пукнут’ не ће;
0252 „Ако ли ви Срби утекоше,
0253 „На јад ће ви јутро осванути
0254 „А на девет сунце огранути;
0255 „А ја одох долу Рашовића
0256 „На торину Марка Перовића,
0257 „Па што Бог да и срећа јуначка.”
0258 То рекоше па се раздвојише,
0259 Овцама се близу примакоше.
0260 Кад у јутро зора осванула,
0261 Овчарима лоша срећа била,
0262 Прерано им Турци ударише,
0263 У незгоду нађоше овчаре,
0264 Још спаваху у овче торине,
0265 Голи, боси, бјеже из торина,
0266 Половина оста им оружја.
0267 Најпрви је Мујо ударио
0268 У маломе долу Рашовића
0269 На торину Марка Перовића,
0270 И Турчину добра срећа била,
0271 Старцу Марку посјекоше главу,
0272 Без инада отвораше овце.
0273 А удари ускок Радоица
0274 На торине на Банићевића,
0275 И Турцима добра срећа била,
0276 Бијеле им овце отворише,
0277 И убише Банићевић-Сава,
0278 Ма утече Станко и Шакоје
0279 Са рођаком Дреком Косовићем,
0280 Бране Саву главу и оружје,
0281 Два Турчина раном обранише.
0282 А удари диздар од Клобука
0283 На торину Перовића Вука,
0284 Ето муке и невоље љуте:
0285 Наредан се Вуко намјерио,
0286 Бјеше Вуко рано уранио,
0287 Те с’ умио и Богу молио,
0288 А танани чибук припалио,
0289 Па све мисли о јаду Турскоме;
0290 А каде му Турци ударише,
0291 А искочи из торине Вуко,
0292 А погледа на бијеле овце,
0293 Али Турци стругу отворају,
0294 А кад виђе, е их отворише,
0295 Од образа ужди џевердана,
0296 Те Турчина добра погодио
0297 Од крваве Корјенићке жупе
0298 По имену Шеховић-Авдију
0299 Посред паса, не даде му гласа,
0300 А проз њега Ћеримагић-Уса,
0301 Ни земља их живе не шчекала;
0302 А покличе Вуко до два сина:
0303 „А Јоване ђе си и Мушеља?
0304 „Не виђела мајка ни једнога!
0305 „Ево овце плијенише Турци.”
0306 А искочи Јован и Мушеља,
0307 Западоше у крш код оваца,
0308 Два Турчина раном обранише,
0309 Докле клети Турци побјегоше,
0310 Понијеше мртве и рањене,
0311 А бијеле овце оставише;
0312 Но намјера бјеше намјерила
0313 На торину Вукова синовца,
0314 Лудо момче Марка Мрковића,
0315 Па у Турску војску угазио,
0316 Те му Турци посјекоше главу,
0317 А кад виђе Голубовић Вуко,
0318 Он кликује два сина нејака:
0319 „Хај Мушеља ђе си и Јоване?
0320 „Не виђела мајка ни једнога!
0321 „А што ћете казат’ на Трешњево?
0322 „Ја сам стрица осветио Марка,
0323 „А вам’ ето вашега рођака,
0324 „Па светите какогођ можете,
0325 „Зањ ви не ћу обрнути главу.”
0326 А кад зачу Јован и Мушеља,
0327 Два јунака на ноге скочише,
0328 А шарене пушке доватише,
0329 А у Турке јуриш учинише,
0330 Па Турчина жива уватише,
0331 И Јован му узе џевердана,
0332 А Мушеља пос’јече му главу,
0333 Па бацише главу на Рудине,
0334 За Турцима загон учинише;
0335 А кликује Вуко све овчаре:
0336 „А ђе сте ми два Банићевића?
0337 „И ђе си ми Дреко мој рођаче?”
0338 Ма ни они не сједе залуду,
0339 Но оспријед Турке устављају;
0340 И кликује два брата Шакића,
0341 Ал’ залуду браћу кликоваше,
0342 Оружје им Турци уграбише,
0343 Е не бјеху Срби у торину,
0344 Но бијеле овце облажаху;
0345 А кликује два Савићевића,
0346 А скочише добра два јунака,
0347 Па у Турке јуриш учинише,
0348 Ма ђе срећа, ту је и несрећа,
0349 Пуче танка пушка од Турака,
0350 Те погоди Сава џевердана,
0351 Саломи му по рамену руку,
0352 Паде Саво у траву на главу,
0353 А на њега Ђуро допануо,
0354 Не хће брату гледат’ ране љуте,
0355 Но му ћесе узе и оружје,
0356 Те их даде Дреку Косовићу;
0357 Па ми виђи, моја браћо драга,
0358 Од сокола Вуковић, Јована,
0359 Ђе сам себе јунак кунијаше:
0360 „Ах Јоване, данас погинуо!
0361 „А Трешњева никад не видио!
0362 „Уби Вуко, пос’јече Мушеља,
0363 „А да што ћу казат’ на дворове?”
0364 Па у Турке загон учинио,
0365 Те Турчина жива уватио,
0366 Па му добру посјекао главу;
0367 То виђеше бирани овчари,
0368 Па на пола те се предвојише,
0369 Половина претекоше Турке,
0370 Половина схрага наћераше,
0371 Наћера их јунак на јунака,
0372 На крваве друме на Рудине,
0373 Ту четири главе посјекоше,
0374 А дванаес раном обранише,
0375 И отеше овце свеколике,
0376 Па и празне Турке поћераше;
0377 Намјера је и Бог намјерила
0378 Од Трешњева једну чету малу,
0379 Чету малу, три, четири друга,
0380 А пред четом Горчинов Шабане
0381 Од Шакића од Банићевића
0382 Са рођаком Зрном Вуковићем,
0383 А ћерају плијен низ Рудине,
0384 А кад чуше боја на торине,
0385 Код дружине плијен оставише,
0386 Два јунака загон учинише,
0387 Па у средње Турке ударише,
0388 Док на другу страну изиђоше,
0389 Јест изиде Зрно Вуковићу,
0390 А изнесе с Турчина оружје,
0391 Каде Шабан Горчинов изиде,
0392 Крвавијех до рамена рука,
0393 А изнесе двије Турске главе,
0394 Вук Шакија страга допануо,
0395 Те с Турчина узе џевердана,
0396 И остали пусат и оружје,
0397 Кад се Вуко довати оружја,
0398 Стаде ука уз Рудине Вука,
0399 Царска би се сила препанула,
0400 А не мртва Корјенићка војска;
0401 Побјегоше уз Рудине равне,
0402 А кликују Граховске овчаре
0403 И Бањане што су ближе били.
0404 А скочише Граховски овчари,
0405 А у руке капе доватише,
0406 Капам моле, а Богом их куме,
0407 Да им пуште Корјенићке Турке.
0408 А овчари за Бога хајаше,
0409 Пуштише им Корјенићке Турке,
0410 Ма им доста јада учинише:
0411 Четрнаес глава пос’јекоше,
0412 А двадес им раном обранише.
0413 Богу хвала, Срби задобише
0414 И поштење дивно учинише!
