Пређи на садржај

Коран рјечник

Извор: Викизворник
КОРАН


РЈЕЧНИК
Некојих ствари и имена која се помињу у Корану, и Гдје су.

(У овај Рјечник нијесу ушла ни имена ни ствари које се помињу кроз цио Коран, а не само на појединијем мјестима. — Римски бројеви биљеже главе, а арапски стихове Корана).

Ад, Адити, Ађани, племе арабијско које је гњев Божји уништио.

Алкадр, Ноћ Алкадра; те ноћи, која, по вјеровању Арабљана, пада 23. и 24. дана рамазана, рјешава се и одређује све што има да се деси идуће године.

Алраким, име пса пећинских другова, или име стола на којем су била записана имена људи који се бијаху склонили у пећину.

Алфоркан, Разликоваље. једно од имена која се дају Корану.

Аманети, IV, 61; LXX, 32.

Ансари, Помоћници, Медињани који примише Мухамеда као бјегунца. и помогоше му у његовијем предузећима.

Башта, рај; између ове двије ријечи Коран не прави разлике.

Бека, Мека.

Брак, I, 220; IV, 26—30; V. 7; XXIV, 33; ХХХIII, 50.

Вавилонски анђели, Харут и Марут; анђели који, послати да суде људима, сагријешише, са чега им забрањен би повратак у рај.

Вјера и добра дјела, XVI, 99; LXII, 4. — (иман) и ислам нијесу једно исто, XLIX, 14.

Вино, II, 216; V, 92, 93.

Гњев, III. 128.

Гријеси, тешки и лаки, LIII, 33.

Дјеца, XVII, 33; XXXI, 13; ХLIII, 14.
—, усвојена, XXXIII, 4, 5. 37.

Дул'Карнеин; Зул'Карнеин, Александар Велики.

Дул'Кефл, Зул'Кефл, пророк (Илија? Захарија? Исаија?).

Дул'Нун, Зул'Нун, Јона.

Еблис, Сотона. Ђаво.

Еденске баште, рај.

Едрис, Инох.

Елараф, чистилиште, мјесто између раја и пакла.

Завјештање, II. 176—187; V, 105 до 107.

Зајам и дуг, II, 282.

Заклетве, V, 91; LXVIII, 17, 18.

Залоге, II, 283.

Заробљеници, у рату, VIII, 68—72.

Издијевање имена, забрањује се, XLIX, 12.

Искушење, III, 25, 40.

Ислам, покоравање вољи Божјој, II, 122, 127, 134; 111, 78.

Ифрит, зао ђеније.

Јахија, Јован.

Јаџуџ и Маџуџ, Гог и Магог у Cв. Писму, варварска Источне Азије.

Јестива, допуштена или забрањена, II, 168; V. 1,4, VI, 118. 110; XVI, 116.

Кајање, VI, 21, 22.

Камата, зеленашка, II, 276, 277; III, 127; XXX. 38.

Каменовани, Сотона, ђаво.

Кебла, правац, страна, којој се Мусломани oкрећу кад се моле Богу.

Кићење, VII, 20, 30.

Коцкање, II, 210; V, 92, 93.

Крађа, V, 42.

Лов, V, 95, 96.

Локман, човјек чувен међу Aрaбљанима, са свoje мудрости.

Мадиан, Мадианити, Мадиањани, племе које је уништио гњев Божји.

Марут, в. Вавилонски анђели.

Маџуџ, в. Јаџуџ.

Нашљедство IV, 8, 9, 12—16, 175.

Одмаштење, II, 173; V, 48,49; XXII, 59.

Опадање, забрањује се, XLIX, 11.

Ослобођавање робова, XXIV, 33.

Откриће, VI, 91.

Отпуштање, II, 226—233; в. Развод брака.

Охолост, XVII, 39.

Пентатевх, Петокњижје, Пентикостар, првијех пет књига Мојсијевијех.

Пијанство, IV, 46.

Писма, Свето Писмо.

Писмена, која се налазе у почетку великога броја глава у Корану; значење им је непознато. Остале главе Корана добиле су своје име или пo каквој ријечи која се помиње у даљим стиховима, или по ријечи којом се глава почиње.

Плијен, VII, 1, 42; XLVIII, 18, 19; LIX, 7.

Побожност, у чем се састоји, II, 172.

Пост, II, 179-483.

Прељуба, IV, 19, 30; XVII, 34; XXIV, 2—10; XXXIII, 30.

Приче, слике: поређења која се налазе у Корану; нпр. у XVI, 77—78, 94; XVIII, 34-42; и т. д.

Пут, Божји; в. Хаџилук.

Развод брака, IV, 24; XXXIII, 48; LVIII, 4; LXV, 1, 2, 6; в. Отпуштање.

Рамадан, рамазан.

Pаспикуће, XVII, 29—31.

Родитељи, дужност спрам њих, XVII, 24, 25; XXIX, 7,13; XLVI. 14—16.

Ругање, забрањује се, XLIX, 11.

Салех, пророк темуђански.

Самоубиство, забрањује се, IV, 33.

Свједочење II, 282; IV, 134; V, 11;
— лажно, II, 177.

Сиромаси, II, 274; XVII, 28; XXIV, 32.

Сирочад, II, 218; IV, 2—6, 126; VI, 153; XVII, 36.

Слике, в. Приче.

Сродници, дужности спрам њих, XVII, 28.

Субота, кад се прекрши, II, 61; VII, 163.

Судбина, вјеровање у судбину напријед одређену, III, 139; VIII, 17; XIII, 30; XIV, 4; XLII, 6.

Сурата, сура, глава Корана.

Тагут, име некога идола.

Талут, Саул.

Тврдичење, IV, 40, 41; IX, 34, 35; XLVII, 40; LVII, 24; LIX, 9.

Тегови и мјере, варање на њима, LXXXII1, 1—3.

Темуд, Темудити, Темуђани, племе арабијско које је гњев Божји уништио.

Тоба, надимак извјеснијех владара арабљанских.

Трговина, II, 194.

Ћаба, свети дом у Меки.

Убиство, IV, 94, 95; V, 35—37.

Уздржљивост, LXX, 29.

Умивање, II, 269; IV, 46; V, 8, 9.

Хаман, доглавник Фараонов, по Корану.

Харут, в. Вавилонски анђели.

Хаџилук, у Меку, II, 153, 154, 192, 193; V, 95, 96.

Хеџра, долина између Медине и Сирије.

Хришћани, II, 59, 107, 129; V, 18, 85 IX, 30, 31; LVII, 27.

Худ, пророк ађански.

Час, страшни суд.

Џалут, Голиат.

Џибт, име некога идола.

Шоаиб, иророк мадиањавски.