Коран глава 81

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


САВИЈЕНО СУНЦЕ
Дато у Меки. — 29 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Када се сунце буде савило,

2. Када звијезде падну,

3. Када се брда крену,

4. Када камиле буду остављене,

5. Када дивље звјери буду скупљене у крдове,

6. Када мора узавру,

7. Када душе буду спарене;

8. Када се дјевојка жива закопана буде упитала

9. За какво је злочинство погинула;

10. Када се лист у Књизи буде развио;

11. Када небеса буду остављена на страну;

12. Када, паклена жеравица буде промијешана ватраљем да боље гори;

13. Када се рај приближи;

14. Тада ће свака душа познати дјело које је учинила.

15. Ја се нећу клети звијездама повратнијем,

16. Које нагло иду и одлазе,

17. Ја се кунем ноћу, када наступи,

18. Зором, када заруди,

19. Да је Коран ријеч свијетлога посланика,

20. Моћнога код господара пријестола, постојаногâ,

21. Слушанога и вјернога.

22. Ваш саграђанин није бјесомучник.

23. Он га је разговетно видио на врху небесном,

24. И он не слути тајне које су откривене.

25. Ово нијесу ријечи каменованога демона.

26. Куда то идете ви? (Каквијем се мислима предајете?)

27. Коран је опомена за цио свијет,

28. За оне између вас који траже прави пут.

29. Но ви можете хтјети само оно што хоће Бог, владалац свега свијета.