Коран глава 4

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ЖЕНЕ.
Дато у Медини. — 175 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. О људи! бојте се својега Господа, који вас је све створио од једнога циглога чељадета; он од тог чељадета створи његову другарицу, а по томе од те двије сатвари он учини да произиђе толико људи и жена. Бојте се Господа у име којега ви исказујете ваша узајамна захтијевања, и поштујете утробе које су вас носиле; заита, Бог на вас пази.

2. Сирочади, пошто одрасту, враћајте њихова имања: не подмећите рђаво (ваше имање) за добро (које је њима припадало). Не трошите њихово нашљедство смијешавши га са вашим; то је превелико злочинство.

3. Ако се ви бојите да нећете бити справедљиви спрам сивише рочади, немојте за жене узети, између жена које вам се свиде, више него двије, три или четири. Ако се још бојите да ћете бити неправедни, ожените се само једном или оном што је ваша десна рука задобила (робињу). То ће вам поступање помоћи да не будете неправични. Вашим женама слободно назначите њихове прћије, а ако им је драго добровољно оставити вам нешто од тијех, ви то уживајте угодно и по вашој вољи.

4. Немојте несвјеснијем повјеравати добра (имања) која је Бог вашему старању повјерио као аманет; но рукујући њима сами, прибавите им, од те главнице, храну и одијело, и вавијек се с њима благо и поштено разговарајте.

5. Искушавајте умне способности сиротана до узраста у који ће се моћи оженити, и ако нађете да имају зрео разум, онда им предајте њихово имање. Чувајте се да га не потрошите расипањем, и не журите се да им га повјерите.

6. Само зато што су одрасли; нека богати старатељ не дира у имање сиротана који су под његовијем старањем. Онај који је сиромах треба да се умјерено користи тијем имањем.

7. У часу кад им успредајете њихова имања, гледајте да буде присутнијех свједока. Бог ће водити рачуна о вашим дјелима а то вам је доста.

8. Људи треба да имају дио од имања која оставе њихови оцеви и матере и њихови ближњи (сродници); жене такође треба да имају дио од онога што оставе њихови оцеви и матере и њихови ближњи. Било нашљедство крупно или мале вриједности, њима припада један опредијељени дио.

9. Кад су сродници, сирочад и убоги присутни дијељењу, подајте им што год од тога, и вавијек им благу и поштену ријеч говорите.

10. Нека они који се боје да ће иза себе оставити нејаке дјеце пазе на оно што они сами раде; нека се боје Бога и имају праву ријеч.

11. Они који неправедно прождиру нашљедство сирочади уносе ватру у своје утроб, и једнога ће дана бити спржени жестоким пламеном.

12. Бог вам заповиједа, у дијељењу ваших добара између ваше дјеце, да момку дате дио двије дјевојке; ако има само дјевојака, и ако их буде више од двије, оне ће имати двије трећине од оног што отац остави; ако има само једна, она ће примити половину. Отац и мати умрлога имаће свако шестину од онога што човјек остави, ако је он оставио једно дијете; ако не остави ни једно дијете, и крвни га сродници наслиједе, мати ће примити једну трећину; ако он браће узима, мати ће имати једну шестину, пошто се подмире завјештаји и дугови завјештачеви. Ви не знате ко вам је кориснији, ваши сродници или ваша дјеца. Такви је закон Божји. Бог је пун знања и мудрости.

13. Вама људима, половина оног што оставе ваше жене, ако немају дјеце; а ако оставе дјеце, ви ћете имати четвртину, послије завјештаја које оне буду учиниле и послије плаћенијех дугова.

14. Оне (жене, ваше супруге), имаће четвртину од оног што ви (њихови супрузи), оставите, послије завјештаја које ви будете учинили и послије плаћенијех дугова, ако ви немате дјеце; а ако ви имате дјеце, оне ће имати осмину од нашљедства послије завјештаја које ви будете учинили и послије плаћенијех дугова.

15. Ако један човјек наслиједи од неког далеког рођака или од неке далеке родице, а узима једног брата или једну сестру, треба да од њих двоје свакоме даде по једну шестину од нашљедства; ако их има више, припашће им трећина од наслијеђенога, одбивши завјештања и дугове.

16. Тако да се не нанесе штета ма коме било. То је што вам Бог препоручује. Он је мудар и благ.

17. То су заповијести Божје. Они који буду слушали Бога и његовога посланика биће уведени у баште урошене текућим водама; они ће у њима вјечно становати. То је безмјерна срећа.

18. Онај који не узаслуша Бога и његовога посланика, и који прекорачи границе које је Бог поставио, биће стрмоглављен у ватру укојој ће вјечно остати, предмет срамотној казни.

19. Ако ваше жене учине срамотно дјело, позовите четири свједока. Ако се њихова свједочанства сједине против њих, затворите их у кућама док их смрт не снађе, или док им Бог не прибави начин да се избаве.

20. Ако међу вама два лица учине какво срамно дјело, учините им зла обадвојици; али ако се покају и поправе, оставите их у миру, јер је Богу мило опраштати, он је милосрдан.

21. Бог сам на себе узимље дужност да се врати (да опрости) онијем који су из незнања гријешили, а који се одмах кају. Бог им опрашта, јер је он пун знања и мудрости.

22. Кајање није ни од какве користи оному који стално чини рђава дела, и који узвикује, кад му се приближи смрт: Ја се кајем. Оно није ни од какве користи онијем који умиру невјерни. Ми смо за ове спремили јадовиту казну.

23. О вјерни! није вам допуштено да се начините нашљедници ваших жена преко њихове воље, нити да им забраните да се удају (кад сте их ви отпустили), да бисте им одузели један дио онога што сте им ви дали, осим ако оне буду учиниле очевидно срамотно дјело. Будите добри и у вашим поступцима спрам њих. Ако међу вашим женама има спрам којих имате одвратности, могуће је да ви имате одвратности спрам једне сатвари у коју је Бог положио неко неизмјерно добро.

24. Ако ви једну жену желите промијенити за другу, и ако сте једној од њих дали стотину динара, неузмљите јој ништа од тога. Бисте ли јој их хтјели по неправди и по очевидној пакости истргнути?

25. А како бисте им их хтјели отети, кад сте једно и друго били присно уједињени, и кад су ваше жене примиле ваше свечане заклетве?

26. Немојте се женити женама које су биле супруге ваших отаца; то је бешчашће, то је гнусоба и рђав обичај: са свијем тијем пустите нека остане оно што је већ свршено.

27. Забрањено вам је да се жените вашим матерама, вашим кћерима, вашим сестрама, вашим теткама; вашим нећакама (кћерима ваше браће или ваших сестара), вашим матерама које су вас одојиле (дојиљама), онијем с којим сте једно млијеко сисали, матерама ваших жена, дјевојкама невјернијем вашему чувању, кћерима жена са којим ви живовасте. Али ако ви с њима нијесте живовали, неће бити никаква зла ако их узмете за жене. Такође немојте се женити кћерима ваших синова које сте родили, ни двијема сестрама. Ако је дјело свршено, Бог ће бити благ и милосрдан.

28. Није вам допуштено да се жените женама које имају мужеве, изузимајући онијем које вам узбуду допале руку као робиње: то је закон Божји у погледу на вас. У осталом, допуштено вам је да идете и даље, ако ви у то желите употребити ваша добра; али свагда живећи чедно и не предајући се развратности. Оној са којом сте живјели дајте обећану прћију; ово је обавезно. Нема никакве кривице чинити погодбе преко онога што закон прописује. Бог је пун знања и мудрости.

29. Онај који не узбуде доста богат да се ожени чуванијем и вјернијем женама, узеће вјернијех робиња. Бог зна ваше вјеровање. Ви се сви рађате један од других (и од Адама, општег оца). Не жените се робињама без допуштења њихових господара Правично им дајте прћију. Нека су поштене, нека избјегавају развратност, и нека не имају милосника.

30. Ако послије удадбе оне учине прељубу, нека се осуде на половину казне одређене слободнијем женама. Овај закон (правило) установљен је у корист онога који се боји да неће погријешити останувши неожењен. Али ако би сте се уздржали, то би било заслужније. Бог је Благ и милосрдан.

31. Бог хоће да вам разговетно објасни своју вољу и да вас води путем онијех који су вам претходили. Он ће се смиловати на ваше кајање, јер је он пун знања и мудрости.

32. Бог хоће да се смилује на ваше кајање; но они који се поводе за својим страстима хоће да вас одвуку у стрмениту косу. Бог хоће да вам свој јарам олакша, јер је човјек створен слаб.

33. О вјерни! немојте ваша добра (имања) трошити у залудне ствари, осм ако то буде трговина пријатељски угођена; немојте се убијати између себе. Бог је заиста милосрдан спрам вас.

34. Који год узбуде тако радио из неправичности и пакости, ми ћемо га ватром спржити. Заиста, то ће Богу бити лако.

35. Ако узумијете мимоићи големе гријехе које вам је забрањено чинити, ми ћемо избрисати ваше погрјешке, и ми ћемо вам прибавити частан улазак (у рај).

36. Немојте грамзити за имањима којим вас је Бог уздигао једне изнад других. Људи ће имати сваки свој дио који буде стекао, а жене дио који оне буду стекле. У Бога ћете ви искати његове дарове. Он зна све ствари.

37. Ми смо свакому назначили нашљеднике који треба да прихвате нашљедство које оставе оцеви и матере, родбина, и они са којим сте ви начинили угодбу. Дајте свакому дио који му припада, јер је Бог свједок свијех ваших дјела.

38. Људи су старији (надмоћнији) од жена благодарећи особинама којим је Бог уздиго оне над овијема, и зато што људи своја имања троше да женама дају прћије. Добродјетељне жене послушне су и покорне: оне, за вријеме одсуства њиховијех мужева, брижљиво чувају оно што је Бог нередио да се очува читаво. Ви ћете накарати оне којих се непослушности узбудете бојали: ви ћете их одагнати у осамљене постеље, ви ћете их бити; али, чим вас послушају, немојте их изазивати на свађање. Бог је узвишен и велики.

39. Ако се бојите раздора између двоје супруга, зовните једнога миритеља од мужевље породице и једнога другога изабранога у жениној породици. Ако двоје супруга желе помирење, Бог ће учинити да живе у добру споразуму, јер је он мудар и обавијештен о свему.

40. Обожавајте Бога и не додајите му других богова. Указујте доброту вашим оцевима и матерама, вашим сродницима, сиротама, убоим, онијем с којим вас веже крв и туђинцима, вашим друговима, путницима и вашим робовима. Бог не воли човјека охола и славољубива.

41. Он не воли оне који су лакоми и који другим препоручују лакомство и марљиво крију оно што им је Бог дао својом милошћу. Ми смо невјернијем припремили срамну казну.

42. Он не љуби оне који милостињу дијеле са хвалисањем и који не вјерују у Бога и у пошљедњи дан. КОји год ђавола има за другара, тај има рђавог другара.

43. Шта би они изгубили вјерујући у Бога и у пошљедњи дан, дијелећи милостињу од добара која им је Бог удијелио, кад Бог познаје човјекова дјела?

44. Бог неће никоме криво учинити, па ни за тежину једнога трунка; једно добро дјело он ће двоструко платити, и подариће великодушну награду.

45. Шта ће зли радити, кад ми противу њих скупимо свједоке од свијех народа, кад ми противу њих позовемо твоје властито свједочанство, о Мухамеде! У онај страшни дан, невјерни и они који су се од пророка одметали, вољели би да у земљу утону и да их она сакрије од очију свега свијета. Али они неће моћи сакрити ствар од Бога.

46. О вјерни! немојте се Богу молити кад сте пијани: причекајте док будете могли разумјети ријечи које изушћавате. Немојте се Богу молити када сте опогањени (нечисти): причекајте док будете обавили умивање, осим ако би сте били на путовању. Ако сте болесни или на путу, ако сте свршили ваше природне нужде, или ако сте имали посла са женском, истрите ваше лице и руке ситнијем пијеском (прашином) ако нема воде. Бог је благ и милосрдан.

47. Нијесте ли примијетили оне који су примили један дио Писама? Они продају заблуду и хтјели би вас сврнути с правога пута; али Господ познаје ваше непријатеље. Вама је доста да имате Бога за покровитеља, вама је доста да имате Бога за помоћника.

48. Међу Чивутима има их који премијештају ријечи њиховијех Писама, и који говоре: Ми смо чули, али ми нећемо послушати. Чуј што досад никад нијеси чуо, и пази нас (ра'ина). Они њихове ријечи замршују са њиховијем језицима, и клеветају праву вјеру.

49. Није ли боље да реку: Ми смо чули и ми ћемо послушати? Чуј нас и баци један поглед на нас. Овај говор био би им много кориснији и био би много честитији. Али њих је Бог проклео због њихове невјерности, и међу њима има само мали број вјернијех.

50. Ви који сте примили Писма, вјерујте у оно што је Бог с неба спустио да потврди ваше свете књиге, прије него ми збришемо црте ваших образа и него их натраг (на противну страну) окренемо. Вјерујте прије него вас ми прокунемо, као што смо проклели оне који нарушавају Суботу; наредба Божја бијаше онај час испуњена.

51. Бог опростити неће ако му се додаду други богови; он ће друге гријехе опростити кому он усхтије, јер онај који Богу додаје других сатвари чини превелико злочинство.

52. Ви сте видјели оне људе, како тражаху да се оправдају. Али Бог ће оправдати само оне које он усхтије, и људи неће бити оштећени ни колико за једну мрву.

53. Не видиш ли како они кују лажи о Богу? То је доста де се учини очевидно злочинство.

54. Нијеси ли запазио оне који, пошто су примили један дио Писама вјерују у Џибта и у Тагута, и који невјерницима говоре да они слиједе истинитијем путем него вјерни?

55. Њих је Бог покрио проклетством. Али онај којег је Бог проклео неће наћи заштитиника.

56. Хоће ли они имати каквог дијела у свјетском царству, они који не би дали ни шупљу урмову коштицу?

57. Завиде ли они на доброчинствима која је Бог дао другима? Међу тијем ми смо Аврамовом покољењу дали Писма, мудрост и велико царство.

58. Међу њима, једни вјерују у пророка, други се удаљују од њега. Али паклена ватра довољна је за њихову казну.

59. Оне који не усхтију вјеровати у наше знакове, ми ћемо примакнути живој ватри. Одмах пошто њихова кожа буде ватром спржена, ми ћемо их обући у другу, да би искусили мучења. Бог је могућ и мудар.

60. Они који узвјерују и добро чине биће уведени у баште орошене текућим водама; ту ће они вјечно становати; ту ће они наћи жена опроштенијех сваке нечистоће, и пријатнога хлада.

61. Бог вам заповиједа да залогу (аманет) враћате кому припада, да правично судите вама подобнијем. Лијепо је то дјело које вам Бог препоручује. Он чује и види све.

62. О вјерни! покоравајте се Богу, покоравајте се посланику и између вас онијем који врше власт. Ваше распре (давије) носите пред Бога и пред посланика (апостола), ако вјерујете у Бога и у пошљедњи дан. Ово је најбоље, ово је најљепши свршетак распри.

63. Нијеси ли ти видио оне који бајаги вјерују у књиге послане теби и прије тебе, да захтијевају да им се суди пред Тагутом, поред свега што им је забрањено вјеровати у њега? Али њих ђаво хоће да заведе далеко од истине.

64. Ако им се рече: Вратите се књизи која је сишла одозго, и посланику, видјећеш, гдје ће се, лицемјери једни, окренути и удаљити.

65. Шта ће они радити, кад се на њих, за исплату дјела њиховијех сопственијех рука, натовари велика биједа? Они ће се к теби вратити, и заклињаће се Богом да жељаху добро и слогу.

66. Бог добро зна шта им је у срцима. Прекини с њима: изговори им строгих опомена и ријечи које продиру у њихове душе.

67. Ми смо апостоле послали, да би њих слушали. Ако се к теби врате они који су чинили неправичности, ако они у Бога заишту опроштење својих гријеха, и ако пророк успосредује за њих, они ће Бога наћи милостива и готова да прими њихово кајање.

68. Заклињем се твојим Богом да они неће бити вјерни док те не поставе судијом њиховијех распра. За тијем, не нашав ништа да замјере од свега онога што ти будеш ријешио, они ће се потпуно покорити.

69. Да ми њима прописасмо да сами себи зададу смрт или да оставе своју домовину, мало би њих били то учинили. Ипак, да су они Божје наредбе извршили, то би за њих била већа добит и удесније за утврђење њихове вјере.

70. Ми бисмо их били величанствено наградили, и ми бисмо их били повели к правом путу.

71. Они који слушају Бога и апостола ући ће удруштво пророка, праведника, добродјетељнијех људи које је Бог обасуо својим доброчинствима. Како је лијепо њихово дружење!

72. Таква је издашност Божја. Његово знање довољно је за све.

73. О вјерни! у рату опрезни будите, не наступајте, било у одјељењима, било у чети.

74. Међу вама биће неких који ће се споро вући за вама. Ако претрпите штете, они ће рећи: Бог нам је показао особиту милост, у том што нијесмо присуствовали у боју.

75. Ако вам Бог буде учинио милост, која ће вам дати побједу, они ће рећи (као да никакво пријатељство не постојаше између вас и њега): Камо да је Бог дао да сам се с њима борио! однио бих богату пљачку.

76. Нека се на путу Божјем бију они који жртвују живот овога свијета будућему животу; нека погину или нека буду побједитељи, ми ћемо им дати племениту награду.

77. А за што се не бисте борили на путу Божјем, кад слаби, жене, дјеца, узвикују: Господе, избави нас из овога града у којем живе људи насилници, пошаљи нам од твоје стране једнога браниоца. дај нам једнога заштитника!

78. Вјерни се бију на путу Божјем, а невјерни на путу Тагутову. Дакле борите се противу приврженика ђавољих, и заиста немоћна ће бити сотонина војна лукавства.

79. Ви сте примјетили оне којим се рекло: Уздржите ваше руке, свршавајте молитву и дијелите милостињу; кад им се након тога наредило да се бију, виши дио између њих, страшећи се људи колико, или више него, и самог Бога, повикали су: Господе, зашто нам наређујеш рат? Зашто нам ти не дадеш неки одмор до блиског времена? Одговори им: Уживање живота на овом свијету мала је ствар; будући живот истинско је добро за оне који се боје Бога. Тамо нећете бити преварени ни за једну циглу мрву.

80. На којему год мјесту ви будете, смрт ће вас наћи; она ће вас снаћи у високим кулама. Ако им се згоди каква срећа, они веле: Ово долази од Бога. Претрпе ли какву несрећу, они повичу: Ово долази од тебе, о Мухамеде! Реци им: Све долази од Бога. Шта је дакле, том народу, те тако тешко разумијева?

81. Ако ти дође какво добро, оно ти дође од Бога. Зло долази од тебе. А тебе, Мухамеде, ми смо те к људима послали са пророчким послањем. Божје сведочанство довољно је.

82. Онај који пророка слуша Бога слуша. Ми тебе нијесмо послали да будеш чувар онијех који се окрећу од тебе.

83. Они пред тобом говоре: Ми слушамо (ми се покоравамо). Измакнувши се испред тебе, виши дио међу њима у мраку снују намјере противне њиховијем ријечима; али Бог записује њихова сплеткарења. Ти се одмакни од њих, и твоје поуздање стави у Бога. Биће ти доста да њега имаш за бранитеља.

84. Не испитују ли они помљиво коран? Ако би ико други осим Бога био његов писац, не би ли они у њему нашли мноштво противуречности?

85. Дочују ли они неку новост која им удахњује поуздање, или неку другу која их плаши, они је разгласе. Кад би они њу јавили пророку или њиховијем главарима, они који би је жељели дознати чули би је из уста овијех пошљедњих. Да над вама не лебди Божја милост и његово милосрђе, ви бисте слиједили за ђаволом, сви, изузимајући један мали број.

86. Бори се на путу Божјем, и мучне послове (налоге) наваљуј само на себе самога. Вјерне подстичи на бој. Бог може зауставити силу невјернијех, он је јачи него они, и његове су казне страшније.

87. Онај којег посредовање буде имало похвалан циљ обраћа његов поглед; онај који успоредује с рђавом намјером примиће његов дио. Бог пази на све.

88. Ако вас ко поздрави, враите му поздрав још поштеније, или барем вратите поздрав. Бог све броји.

89. Бог је једини Бог. Он ће вас скупити на дан оживљења. О томе нема ни мало сумње. А ко је од Бога истинитији у својим ријечима?

90. Зашто сте у двије странке раздијељени поводом лицемјера? Бог их је потиснуо међу невјернике за исплату њиховијех дјела. Хоћете ли ви руководити оне које је Бог на странпутицу завео? Ти нећеш наћи пута за онога којега је Бог завео.

91. Они су вас хтјели начинити невјернијем као што су они, да бисте били сви једнаки. Немојте с њима свезе чинити прије него буду оставили своју домовину ради Господа. Ако се они стварно и признатијем начином врате к невјерству, докопајте их и смрћу их уморите гдје год их нађете. Међу њима немојте тражити ни заштитника ни пријатеља;

92. Изузевши оне који би тражили уточишта код ваших савезника, и оне који су принуђени да се бију противу вас или противу њиховог сопственог племена. Да је Бог хтио, он би им био дао побједу над вама, и они би вам непрестано одолијевали. Ако они престану војштити на вас, и ако вам понуде мир, Бог вам забрањује да ударате на њих.

93. Ви ћете наилазити на друге који ће тражити да подједнако стеку ваше повјерење и повјерење њиховога народа. Сваки пут кад се к народу поврате, биће разбијени. Ако се они не уклоне на страну, ако вам они не понуде мир и не престану војштити на вас, шчепајте их и смрћу их уморавајте свуд гдје год их нађете. Ми вама над њима дајемо неограничену власт.

94. Зашто би један вјерни убио другога вјернога, осим ако је то нехотично? Онај који нехотично убије једнога вјернога, биће дужан да ослободи једнога вјернога роба, и да породици убијенога плати цијену крвнине законом одређене, осим ако би породица ту количину (новаца за крвнину) претворила у милостињу. За убиство једнога вјернога од непријатељског народа, даће се слобода једному вјерному робу. За убиство једнога чељадета из савезничкога народа, ослободиће се један вјерујући роб, и прописана крвнина платиће се родбини убијенога. Онај који не нађе роба да откупи, два ће мјесеца узастопце постити. Ето испаштања установљенијех Богом мудријем, паметнијем.

95. Онај који једног вјерног хотимично убије имаће пакао за награду; он ће у њему вјечно становати. Бог, ражљућен на њега, проклеће га и осудити на страшну муку.

96. О вјерни! кад пођете у војску за свети рат, извијестите се потанко; немојте рећи оному којега сусретнете и који вам управи поздрав: Ти нијеси човјек који вјерује; немојте то рећи из лакомости за случајнијем благом овога свијета. Бог има бескрајнијех богатстава. Такво је било ваше прошасто владање. Небо вам га је опростило. Дакле потанко се извијестите пре но ћете радити. Бог је обавијештен о свијем вашим дјелима.

97. Вјерни који буду остајали на својим огњиштима без невоље неће бити причекани као они који се узборе на путу Божјем, са пожртвовањем својих добара и својих особа. Бог је овијем означио узвишенији степен него онијем; он је свијем обећао награду вишу него онијем који остају на својим огњиштима;

98. Виших степена покрај њега, помиловање и милосрђе. Заиста, Бог је благ и милосрдан.

99. Анђели, одузевши живот онијем који су се рђаво владали спрам себе самијех, запиташе их: Шта сте урадили? Они одговорише: Зар Божја земља није доста пространа? Зар ви не могасте, ставити вашу домовину, потражити гдје год склоништа? С тога ће пакао бити њихово станиште. Како је гадан њихов пут!

100. Слаби између људи и између жена, и дјеца неспособни да измисле неку пријевару да би се отргли невјерништву, и да се управљају на свом путу, може бити ће постићи опроштење од Бога, који је благ и милосрдан.

101. Онај који своју домовину остави Бога ради, на земљи ће наћи других људи присиљенијех да то исто чине, и изобилнијех потпора. Оному који своју домовину буде оставио да се прихвати Божје странке, и којега смрт буде снашла, плата ће бити Божја брига, а Бог је благ и милосрдан.

102. Кад ступите у рат, нема никаква гријеха што ћете скратити ваше молитве, ако се бојите да ће вас невјерници изненадити: невјерници су ваши очити непријатељи.

103. Кад ти будеш међу твојом војском и узнаређујеш да се врши молитва, нека један дио војске узме оружје и моли се Богу; кад тај дио војске буде свршио клањање, нека одступи, а нека други дио, који још није клањао, приступи клањању. Нека се обезбиједе и буду под оружјем. Невјерници би ради били да ви не пазите на ваше оружје и на ваше пртљаге, да би могли у један мах на вас грунути. Ако вам киша досађује, или ако сте болесни, неће бити гријех ако положите оружје; ипак гледајте да се обезбједите. Бог невјернијем припрема срамно мучење.

104. Свршивши молитву, мислите опет на Бога, стојећи, сједежи или лежећи. Одмах чим се у безбједности видите испуњавајте молитву. За вјерне молитва је обавезност скопчана за извјесне утврђене часове.

105. Немојте попуштати у јурењу за непријатељем. Ако вама буде тешко биће тешко и њима као и вама; али ви треба да се од Бога надате оному чему се они не могу надати. Бог је мудар и знајућ.

106. Ми смо теби, о Мухамеде! послали књигу која садржава истину, да би ти међу људима судио по оном што ти је Бог дао познати. Немој се у препирање упуштати са вјероломнијема, и проси Божје опроштење. Он је благ и милосрдан.

107. Немој се с нама препирати за љубав онијех који су се вјероломно владали спрам себе самијех. Бог не милује вјероломна и грешна човјека.

108. Они могу своје намјере сакрити од погледа људи, али их они неће сакрити од погледа Божјег. Он је покрај њих кад они ноћу воде разговоре који њему нијесу мили. Он својим знањем обухваћа све што они раде.

109. Ох! ви се самном препирете за корист његову на овом свијету. Ко ће се с Богом за њихову корист препирати на дан оживљења? Ко ће бити њихов заштитник?

110. Који год буде учинио рђаво дјело, или зло спрам своје сопствене душе, али за тијем заиште опроштење у Бога, наћи ће га блага и милосрдна.

111. Онај који учини гријех, чини га на свој уштрб. Бог је знајућ и мудар.

112. Онај који учини погрјешку (нехоотичну) или гријех, па га баци на некојег невиног човјека, товари себе клеветом и очевиднијем гријехом.

113. Да не бијаше Божје доброте и његовог милосрђа спрам тебе, један дио онијех који бијаху наумили да те заведу били би успјели; али они су завели сами себе и не могоше теби нахудити. Бог је на тебе спустио књигу и мудрост; он тебе научи што ти не знадијаше. Божја милост била је велика наспрам тебе.

114. Ништа добро не улази у већи дио њиховијех тајнијех разговора. Али онај који препоручује милостињу или добро дјело, или слогу међу људима, ако он то чини из жеље да се умили Богу, извјесно ће од нас примити прелијепу награду.

115. Онај који се од пророка одврати пошто је изведен на прави пут, онај који узиде другим путем, а не путем вјернијех, тому ћемо ми окренути леђа, исто као што их је он нама окренуо, и ми ћемо га примакнути пакленој ватри. Какав ужасан свршетак.

116. Што Бог опростити неће, то је да му се придаје других божанстава; он ће све друго опростити кому он усхтије, јер ко год њему додаје других Богова, на кривом је путу, далеко од правога.

117. Они у помоћ призивљу женска божанства радије него Бога; они радије у помоћ зову ђавола одметника.

118. Нека на њему буде проклетство Божје. Он је рекао: Ја отимам извјестан дио твојих слуга; ја ћу их заблудити, ја ћу им удахнути жеља, ја ћу им наредити да кваре Божје створење. Који год ђавола радије узме за заштитника нехо Бога, тај је пропао очевидном пропашћу.

119. Он им даје обећања и зачиње жеље у њима; али ђаво обећава само да заслијепи.

120. Ти ће имати пакао за станиште, и они му неће наћи изласка.

121. Оне који вјерују и који врше добра дјела, ми ћемо увести у баште орошене текућим водама: они ће ту вјечно остати, по истинском обећању Божјем. А ко је истинитији од Бога у својим ријечима?

122. То не би могло бити по вашем самовољству, ни по самовољству људи од Писама. Који год буде учинио зло биће му злом одмаштено, и неће наћи никава заштитника ни икакве потпоре против Бога.

123. Људи или жене, они који узврше добра дјела, и којих у исто доба узвјерују, ући ће у рај и неће бити преварени ни у најмањем трунку награде.

124. Ко исповиједа љепши вјерозакон нехо онај који се читав предао Богу, који чини добро и у цијелој искрености слиједи вјеровање Аврамово? Бог је Аврама узео за пријатеља.

125. Богу припада све што је на небесима и на земљи. Он је око свега.

126. Они ће се с тобом савјетовати поводом жена. Реци им: Бог вас је обучио о том; читају вам се у књизи (Корану) правила која се односе на сирочад, којим ви не дајете оно што вам се је прописало, и којим ви нећете да се ожените. Он вас учи односно нејаке дјеце; он вам прописује да са свом правичношћу поступите спрам сирочади. Ви нећете учинити никакво добро дјело које неће бити познато Богу.

127. Ако се једна жена боји насиља својега мужа или његове одвратности спрам ње, није зло да се поравнају; мир је велико добро. Душе људи предане су лакомости; ако сте добротворни, и ако се бојите Бога, он ће бити обавијештен о вашим дјелима.

128. Ви нећете никада моћи подједнако поступати са свијем вашим женама, баш и кад бисте ви то ватрено жељели. Чувајте се дакле да се са свијем не предате наклоности, и да једну од њих не оставите као за собом; али ако сте ви племенити и ако се бојите Бога, он је благ и милосрдан.

129. Ако се разлуче двоје супруга, Бог је доиста богат д аједному и другому накнади његово разлучење. Он је неизмјеран и мудар.

130. Њему припада што је на небесима и на земљи. Ми смо већ препоручили онијем који су Писма примили прије вас, исто као и вама, да се бојите Бога и да не будете невјерни. Ако ли будете, знајте да њему припада све што је на небесима и на земљи. Он је богат и пун славе.

131. Њему припада све што је на небесима и на земљи. Заштита Божја довољна је.

132. О људи! да он хоће, он може учинити да ви ишчезнете, и на ваше мјесто створити друге људе. Заиста, Бог је доста моћан да то учини.

133. Жели ли некоји награду овога свијета? Награда овога свијета, као и награда онога свијета, код Бога је. Он чује и види све.

134. О вјерни! будите тачни вршиоци правде кад пред Богом свједочите, па морали свједочити и противу вас самијех, противу ваших родитеља, противу ваших ближњих, било пред богатим било пред убогим. Бог је ближе него ви и богатому и убогому. Немојте ићи за вашим страствима, да не залутате. Ако ви не хтједнете свједочити, ако се устежете, знајте да је Бог обавијештен о оном што ви радите.

135. О вјерујте у Бога, у његова апостола, у књиху коју му је он послао, у Писма која су сишла прије њега. Онај који не вјерује у Бога, у његове анђеле, у његове књиге, у његове посланике и пошљедњи дан, далеко је залутао.

136. Они који вјероваше и вратише се невјерству, пак опет вјероваше, и за тијем постадоше невјерни и послије умножише своје невјерство, Бог тијем неће опростити, и неће их извести на прави пут.

137. Лицемјернијем невијести јадовиту казну;

138. Тијем претварачима који, своје пријатеље радије траже међу невјернијема: да ли зато, да стеку почаст? Сва почаст припада Богу.

139. Вама се већ казало у Корану да, кад сте ви ту да чујете Божје знакове, они у њих не вјерују; они их узимљу у подсмијех. Чувајте се дакле да ви са невјернијема не сједнете док не проговоре о другому предмету; иначе ви бисте постали њима равни. Бог ће лицемјерне и невјерне саставити у паклу.

140. То су они који чекају догађаје. Ако вама Бог удијели побједу, они говоре: Нијесмо ли ми с вама? успију ли невјерници, они овијем говоре: Нијесмо ли ми имали надмоћје, и нијесмо ли вас ми подупирали међу вјернијех. Бог ће међу вама пресудити на дан оживљења. Он неће бити бољи према невјернијема но према вјернијема.

141. Лицемјерци траже да преваре Бога; али ће Бог прије њих преварити. Кад хоће Бог да се моле они му се моле немарно; они се тако показују према људима, али мисле врло мало о Богу,

142. Колебајући се између једнога и другога, не припадајући ни овијема ни онијема. Али онај којега Бог заведе, неће изаћи на пут.

143. О вјерни! немојте радије узимати пријатеље између невјернијех него између вјернијех. Зар хоћете да Богу прибавите доказ противу вас, доказ неизбориви?

144. Лицемјерци ће бити на дну пакла, и ти им нећеш видјети заштитника.

145. Али они који се буду обратили и поправили, који се буду стално прихватили Бога и искрени показали у својој вјери, биће опет са вјернијема. А, Бог ће вјернијем досудити велељепну награду.

146. Зашто би вас Бог казнио, ако сте благодарни и ако сте вјеровали? Бог је благодаран и он зна све.

147. Богу није мило да се зло разглашује, осим ако бисте били присиљени на то. Бог чује и зна све.

148. Било да ви разглашавате добро или да га кријете, било да ви опраштате зло, Бог је милостив и моћан.

149. Они који не вјерују у Бога и у његове посланике, они који хоће Бога да раздвоје од његовијех посланика, који говоре: Ми вјерујемо у једне, али ми не вјерујемо у друге (они траже да узму средњи пут),

150. Ти су истински невјерни. Ми смо за невјерне спремили муке врло страшне.

151. Они који вјерују у Бога и у његове посланике, и не разликују ниједнога од њих, добиће своју награду. Бог је благ и милосрдан.

152. Људи од Писама искаће од тебе да учиниш да им с неба сиђе књига. Они су од Мојсија искали нешто више, они му говораху: Учини да разговетно видимо Бога; али страшна олуја на њих груну за казну њихове злоће. За тијем за предмет својега обожавања узеше теле, и ако им очевидни знакови бијаху већ дошли. Али ми њима опростисмо, и Мојсију смо дали очевиднијех знакова.

154. Али они су нарушили своју погодбу, они су порекли Божје знакове, они су неправедно задавали смрт пророцима, они су рекли: Наша су срца необрезана. Јест, Бог је ставио жиг на њихова срца. Они су невјерни; има их само мали број који вјерују.

155. Они нијесу вјеровали у Исуса; они су противу Марије измислили грозну лаж.

156. Они говоре: Ми смо смрт задали Месији, Исусу сину Маријину, посланику Божјему. Не, они га нијесу убили, они га нијесу распели; неки човјек који му наликоваше би стављен на његово мјесто, и они који се препираху сврху тога, били су и сами у сумњи. Они то не знадијаху поуздано, они само слиједијаху туђе мњење. они га јамачно нијесу убили. Бог га је подигао к себи, и Бог је моћан и мудар.

157. Неће бити ни циглога човјека, међу онијем који су имали вјере у Писма, који у њега не узвјерује прије своје смрти. На судњи дан, он ће (Исус) свједочити противу њих.

158. За њихову пакост, и зато што они друге одвраћају од Божјега пута, ми смо им закратили укуснијех јела која им бијаху испрва допуштена.

159. Зато што они траже камату која им је била забрањена, зато што они имање других расипају на узалудне ствари, ми смо невјернијем спремили јадовиту казну.

160. Али, међу њима, људи постојаног знања, тако исто вјерни, који вјерују у оно што је било откривено теби и прије тебе, они који врше молитву, који дијеле милостињу, који вјерују у Бога и у пошљедњи дан, свијем тијем ми ћемо дати велељепну награду.

161. Ми смо теби дали откриће, као што га бијасмо дали Ноју и пророцима који су живјели послије њега. Ми смо га дали Авраму, Исмаилу, Исаку и Јакову, дванаесторим племенима, Исусу, Јову, Јони, Арону, Соломону, а дали смо Давиду псалме.

162. Било је посланика које смо ми теби већ раније показали; било их је о којим ми теби нећемо говорити. Бог је с Мојсијем јамачно говорио.

163. Било је посланика којим је наложено да навијесте и да опомену, да не би људи пред Богом имали никаква изговора послије послања апостола. Бог је моћан и мудар.

164. Бог је сам собом свједок онога што ти је послао у својој науци; анђели су томе свједоци. Али је Бог довољан свједок.

165. Они који не вјерују. који друге одвраћају с Божјега пута, на кривом су путу много удаљеном од истинскога.

166. Онијем који не вјерују и који пакосно раде, Бог неће опростити, он им неће показати пут;

167. Осим пут у пакао, у којему ће они вјечно становати; што је лако Богу.

168. О људи! апостол вама истину доноси од стране вашега Господа. Вјерујте дакле; ово ће вама бити коисније: али, ако ви останете невјерни, све што је на небесима и на земљи њему припада, и он може бити без вас. Он је пун знања и мудрости.

169. О ви који сте примили Писма! у вашему вјерозакону, не прелазите праведну мјеру, не говорите о Богу осим што је истина. Месијâ, Исус, син Маријин, апостол је Божји, и његово слово које он врже у Марију; он је дух који је дошао од Бога. Дакле вјерујте у Бога, и у његове апостоле, и не говорите: Постоји тројство. Престаните радити. Биће за вас много боље; јер је Бог један. Слава њему; како би он имао сина? Њему припада све што је на небесима и на земљи. Његова зашита довољна је; доста је имати Бога за заштитника.

170. Месији није мрско бити слуга, као год ни анђелима који су близу Богу.

171. Што се тиче онијех којим је мрско обожавати Бога, који се надимљу охолошћу, Бог ће их све скупити пред себе.

172. Онијем који вјерују и чине добра дјела, Бог ће тачно платити њихову заслугу: он ће је шта више увећати благом своје милости; али ће он страховиту казну навалити на оне који не примају и на гордељивце.

173. Они неће наћи ни покровитеља ни заштитника против Бога.

174. О људи! доказ вам је дошао од вашега Господа. Ми смо ради вас спуштали очевидну светлост. Бог ће у њедра своје благости и милосрђа увести оне који у њега вјерују и који се тврдо прихвате за њега; он ће их водити к правом путу.

275. Они ће у тебе савјета искати. Реци им: Бог вас поучава о даљим рођацима. Ако умре човјек без дјеце, и ако има сестру, ова ће имати половину имања које он остави. Он ће такође бити њезин нашљедник, ако она не узима дјеце. Ако има двије сестре, оне ће имати двије трећине оног имања које човјек буде оставио; ако он остави браће и сестара, син ће имати дио колико двије кћери. Бог вам је то разговетно истумачио да не бисте заблудјели. Бог зна све ствари.