Копчић кује на мору сахата,
Копчић кује, далеко се чује.
То зачула Фатушина мајка,
Говорила Фатуши дјевојци:
"Чујеш, Фато, Копчића сахата. 5
Гдје се кује, како ли се чује!"
На то мајци бесједила Фата:
"Чујеш ли ме, моја мила мајко!
Оно Копчић не кује на мору,
Нити кује, нит куца сахата, 10
Јер је давно сакат саковао,
Већ он куца, да мене докуца[1].