— Коно моја, јање разблуђено,
чудно ли те бијах разблудио
и на десну руку научио!
— Мој комшија, златали кутија,
алем комшо, алем драга душо, 5
мислиш, комшо, удати се нећу.
Та валаха, чекати те нећу!
Свом ћу срцу сабур учинити,
од тебе ћу очи заклонити
па ћу другог загледати драгог. 10
Ко мој буде, оженит се неће,
чија будем, удати се нећу.
Јест тако ми онога јунака
коме јесам и мила и драга,
коме нисам, ни молит га нећу.15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 842.
