Коно моја, Јованова нано,
Проси мене за твога Јована,
Ја ли проси ја л’ ћу сама доћи.
Не ћу сама да б’ остала млада
Док не пошље зелене јабуке, 5
У јабуци стотину дуката,
Да их нижем на зелену свилу,
Да их вежем око б’јела врата,
Нек не љуби драги гола врата,
Већ нек љуби око суха злата.10
